Sažetak: Nacionalne Bolivarijanske Oružane Snage (FANB) bile su stub Čavezovog i Madurovog režima skoro tri decenije, dobijajući važna politička i upravljačka mesta. Nedavni incident u Fuerte Tiuna i tvrdnje o umešanosti američkih snaga otkrile su slabosti vojske i primorale je na izbor između kompromisa sa SAD i Rodriguezovom ili otpora koji nosi velike rizike. Da bi sačuvala uticaj, FANB će verovatno morati da se distancira od optužbi za trgovinu drogom, prihvati nove naftne aranžmane i smanji ulogu u represiji nad civilima.
Venecuela Na Prekretnici: Hoće Li Vojska Sačuvati Moć Nakon Otmice Madura?
Military personnel attend the funeral of fellow soldiers killed in the US capture of Venezuelan President Nicolas Maduro and his wife in Caracas, Venezuela, Wednesday, January 7, 2026 [Ariana Cubillos/AP Photo]
Već gotovo 27 godina venezuelanska vojska — Nacionalne Bolivarijanske Oružane Snage (FANB) — bila je ključni stub režima Huga Čaveza i Nikolasa Madura, dok su ti režimi postepeno skretali prema autoritarizmu. FANB je prethodnih decenija ostvarivala značajnu ulogu u politici, ekonomiji i sprovođenju reda u zemlji.
Pozadina i nedavna kriza
FANB je pomogla vlastima da razoružaju institucije prethodnog poretka i marginalizuju opozicione lidere. Kao uzvrat, članovi vojske dobili su ministarstva, guvernorske funkcije, ambasade, gradonačelnička mesta i rukovodeće pozicije u državnim preduzećima.
Nedavni događaji su dodatno uzdrmali imidž vojske. Prema izveštajima i tvrdnjama nekih američkih i venezuelskih izvora, operacija koju su SAD pripisale svojim specijalnim snagama dovela je do uklanjanja Madura iz vojnog kompleksa Fuerte Tiuna. Taj incident je, bez obzira na tačnu verziju događaja, ukazao na ozbiljne praznine u tehnološkoj opremljenosti i odbrambenim protokolima FANB-a.
Dilema vojnog rukovodstva
Posle ovih događaja vojska se našla pred jasnim izborom: prilagoditi se političkoj tranziciji koju podržavaju SAD i privremena predsednica Delcy Rodríguez, i time sačuvati svoj politički položaj, ili odbiti kompromise i izložiti se riziku novih pritisaka i mogućih vojnih napada iz inostranstva.
Uticaj FANB-a proteže se i na sferu sprovođenja zakona, gde je u mnogim oblastima zamenila državnu i lokalnu policiju. Nakon kontroverznih predsedničkih izbora 28. jula 2024. i optužbi za manipulaciju rezultatima, u zemlji je dodatno ojačao nadzor nad političkim protivnicima i uspostavljen je strog bezbednosni poredak.
Mogući uslovi za saradnju
Da bi sačuvala uticaj u postmadurovskoj eri, rukovodstvo FANB-a verovatno će morati da razmotri niz koraka koji su do nedavno delovali nezamislivo:
- Distanciranje od optužbi za trgovinu drogom — uklanjanje ili osporavanje veza koje SAD i drugi partneri navode kao opravdanje za intervencije.
- Pristanak na novi naftni sporazum — prihvatanje aranžmana sa SAD koji bi američkim kompanijama dao veću ulogu u eksploataciji i prodaji nafte, uz garancije za održavanje prihoda države.
- Smanjenje represije nad civilima — povlačenje ili redefinisanje uloge vojske u unutrašnjoj bezbednosti i ograničavanje učestale upotrebe sile protiv demonstranata i opozicije.
- Zajednički front s privremenom vlašću — izgradnja kanala komunikacije i institucionalne saradnje sa Delcy Rodríguez kao posrednikom prema SAD, što bi vojsci omogućilo da legitimno predstavi svoju ulogu u tranziciji.
Šira geopolitička perspektiva
Ako bi FANB prihvatila te promene, vojska bi postala garant dogovora između Rodriguezove i administracije Donalda Trampa, i mogla bi igrati ulogu stabilizatora u periodu tranzicije — model koji Vašington poznaje iz saradnje sa oružanim strukturama u drugim regionima sveta.
Bez prilagođavanja, rizik za vojsku je gubitak kredibiliteta i statusa: novi spoljni napadi ili unutrašnje raslojavanje dodatno bi produbili političku i društvenu nestabilnost.
Kako se situacija bude razvijala, ključ će ostati stav i jedinstvo vojnog vrha: njihova odluka odlučiće da li će FANB sačuvati moć u novom poretku ili će biti marginalizovana.
Pomozite nam da budemo bolji.
