13-godišnjak pronašao prsten star 1.800 godina — na njemu je rimska boginja Minerva

Tokom obične šetnje pored arheološkog nalazišta Khirbet Shalala na planini Karmel, 13-godišnji Yair Whiteson iz Haife otkrio je prsten star oko 1.800 godina. Nalaz je potvrdila Izraelska uprava za antikvitete (IAA), koja procenjuje da motiv na prstenu prikazuje rimski prikaz boginje Minerve (grčki ekvivalent: Atina).

Kako je pronađen prsten

Whiteson je na prvi pogled pomislio da je reč o staroj, zelenom korodiranom metalnom šrafu. Približnijim pregledom uočio je sitnu urezanu figuru sa šlemom, štitom i kopljem i shvatio da se radi o prstenu. Njegova porodica je odmah kontaktirala Jedinicu za sprečavanje krađa pri IAA i predmet je predat Odeljenju za državna blaga radi stručne analize.

Procena stručnjaka

Stručnjaci IAA datovali su prsten u period oko 2. ili 3. veka n.e., iz vremena provincije Syria Palaestina u okviru Rimskog carstva. Nir Distelfeld iz IAA istakao je da figura na pločici prstena jasno nosi karakteristike Minerve: "gola figura sa šlemom, štitom i kopljem" — što potvrđuje Yairovu inicijalnu procenu.

"Yairov primeran postupak — da odmah prijavi pronalazak i preda predmet nadležnim organima — pokazuje odgovornost i poštovanje prema našem nasleđu," rekao je Eli Escozido, direktor Uprave za antikvitete.

Značaj nalaza

Prsten je verovatno bio lični nakit, moguće pripadajući ženi ili devojci koja je živela u naselju koje se danas naziva Khirbet Shalala. S obzirom na prisustvo grobova u blizini, stručnjaci ne isključuju ni mogućnost da je prsten bio grobni prilog. Nalaz će biti uvršten u državnu zbirku uz ostale artefakte sa lokaliteta.

Priznanje za mladog pronalazača

Za svoj postupak Yair je nagrađen privatnom turom kroz Nacionalni arheološki muzej Izraela u Jerusalimu, pečatom izrađenim po uzoru na prsten i sertifikatom zahvalnosti za građansku odgovornost. Mladi entuzijasta je izjavio da želi da postane arheolog — i IAA mu je obećala posebno mesto u njihovom kolektivu.

Širi kontekst

Ovo otkriće pridružuje se nizu poznatih slučajnih arheoloških nalaza koji su promenili razumevanje istorije, poput Rosetanskog kamena, Mrtvomorskih svitaka i Terakotne armije. Prsten sa Karmela doprinosi razumevanju rimskog prisustva i svakodnevnog života u regionu pre skoro dva milenijuma.

Za kraj: Jednostavan potez radoznalog tinejdžera postao je kulturno i naučno vredan doprinos — podsetnik da istorija često leži tik ispod naših nogu i da odgovorno postupanje sa nalazima omogućava njihovu zaštitu i proučavanje.