Sažetak: Državni iranski mediji navode da je preko 100 pripadnika bezbednosnih snaga poginulo tokom protesta izazvanih ekonomskom krizom, dok nezavisne organizacije izveštavaju o desetinama civilnih žrtava. Vlasti pojačavaju represiju, preti se smrtnom kaznom za učesnike nereda, a internet je u prekidu više od 60 sati. Parlamentarni lideri zapretili su udarima na ciljeve SAD-a i Izraela u slučaju direktne agresije.
Više Od 100 Pripadnika Bezbednosnih Snaga Poginulo Tokom Protesta U Iranu, Parlament Preti Odmazdom
Human rights groups have urged restraint amid reports of protest-related casualties and mass arrests [Screengrab/Al Jazeera]
Državni iranski mediji navode da je više od 100 pripadnika policije i bezbednosnih snaga poginulo u talasu protesta koji potresa zemlju zbog ekonomske krize i rasta cena. Istovremeno, pojavljuju se protivrečni izveštaji o civilnim žrtvama, masovnim hapšenjima i prekidu interneta.
Detalji o žrtvama i napadima
Državna televizija je saopštila da je 30 pripadnika policije i snaga bezbednosti poginulo u provinciji Isfahan, a šestoro u Kermansahu. Poluzvanična agencija Tasnim javila je ukupan broj od 109 poginulih pripadnika bezbednosnih snaga tokom protesta širom zemlje.
Iranski Crveni polumesec objavio je da je jedan zaposleni poginuo tokom napada na objekat njihove pomoći u Gorganu, prestonici provincije Golestan. Državni mediji su takođe izvestili da je u Mashhadu zapaljena džamija.
Protesti, reakcija vlasti i rizik od oštrih kazni
Vlasti tvrde da su u toku "neredi" i da se situacija postepeno smiruje, dok je glavni državni tužilac upozorio da učesnici nereda mogu biti suočeni sa smrtnom kaznom. Policijski i vojni zvaničnici saopštili su da je nivo obračuna sa demonstrantima pojačan.
Ali Laridžani je optužio neke demonstrante za ubistva i paljevine, uporedivši ih sa delovanjem ISIL-a, dok je predsednik parlamenta Mohammad Baqer Qalibaf zapretio da će, u slučaju napada na Iran, ciljevi iz „okupiranih teritorija“ (Izrael) kao i američke baze i brodovi biti legitimni cilj.
Različiti podaci o civilnim žrtvama i pozivi za uzdržanost
Norveška nevladina organizacija Iran Human Rights navodi da je najmanje 51 demonstrant, među kojima devetero dece, ubijeno od strane snaga bezbednosti, a da su stotine povređene. Aktivisti iz opozicije tvrde da je broj civilnih žrtava znatno veći.
Međunarodni ton i pretnje
Bivši američki predsednik Donald Trump napisao je na platformi Truth Social da su SAD "spremne da pomognu", dok je ranije najavio da bi mogao narediti napade „tamo gde boli“. Qalibaf je u parlamentu odgovorio upozorenjem protiv "pogrešne procene" od strane SAD-a i Izraela.
Internet, ljudska prava i kontekst protesta
Monitor NetBlocks izvestio je o nacionalnom prekidu interneta koji traje više od 60 sati, što su organizacije za ljudska prava ocenile kao direktnu pretnju bezbednosti i dobrobiti građana. Grupe za ljudska prava pozivaju na uzdržanost i transparentnu istragu slučajeva ubistava i hapšenja.
Protesti su najjači u Iranu od talasa demonstracija 2022–2023, podstaknutih smrću Mahse Amini, i odraz su nezadovoljstva zbog pogoršane ekonomije i posledica zapadnih sankcija.
Širi bezbednosni kontekst
Mediji podsećaju i na prošlogodišnji oružani sukob između Irana, Izraela i SAD, tokom kojeg su prema izveštajima bile žrtve i civilnog i vojnog karaktera. Vojni zvaničnici Irana poručili su da će braniti strateške interese, infrastrukturu i javnu imovinu.
Napomena: Podaci o žrtvama se razlikuju među izvorima; izveštaji državnih medija, nezavisnih organizacija za ljudska prava i opozicije nisu usklađeni. Članak je sastavljen prema dostupnim izveštajima i zadržava sve navedene tvrdnje kao izveštajne činjenice.
Pomozite nam da budemo bolji.
