Mikroplastika (čestice <5 mm) teško se detektuje ispod površine mora. Studija Woods Hole‑a u časopisu Chaos predlaže da se čestice mogu koncentrisati u središtima cevasto‑sličnih struktura — tzv. "atraktorima" — zbog inercije čestica. Međutim, autori upozoravaju na ograničenja: teorija najbolje opisuje sferne čestice pri maloj turbulenciji, dok prirodni uslovi zahtevaju dodatna poljska merenja. Mikroplastika predstavlja rizik za morske ekosisteme i potencijalno za ljudsko zdravlje, pa su prevencija i dalja istraživanja ključni.
Otkriven Zabrinjavajući Fenomen: Mikroplastika Se Sakuplja U „Atraktorima“ Morskih Struja
Photo Credit: iStock
Pronalazak vidljive plastike u okeanima nije težak — velike gomile otpada i „morske mrlje“ su dobro dokumentovane. Međutim, sitna mikroplastika (čestice manje od pet milimetara) često je nevidljiva golim okom i može ostati skrivena ispod površine, što otežava praćenje njenih naslaga.
Istraživači sa Woods Hole Oceanographic Institution u studiji objavljenoj u časopisu Chaos: An Interdisciplinary Journal of Nonlinear Science predlažu zanimljivu teoriju: mikroplastika se u trodimenzionalnim tokovima fluida može sakupljati u centralnim delovima cevasto‑sličnih struktura koje vijugaju oko kružnih morskih struja — takozvanim „atraktorima“.
Kako su došli do zaključka
Da bi testirali ideju, naučnici su koristili 3D modele toka fluida i pratili ponašanje čestica unutar njih. Na prvi pogled deluje logično da čestice prate putanje vode, ali inercija
„Glavna stvar koju treba uzeti u obzir su efekti turbulencije na malim skalama. Teorija je valjana za sferne čestice, ali većina mikroplastike u okeanu ima vrlo nepravilne oblike,“ izjavio je istraživač Larry Pratt za The American Institute of Physics.
Ograničenja i neizvesnosti
Autori upozoravaju da su modeli pojednostavljeni: teorija je najjasnija za sferne čestice u uslovima sa ograničenom turbulentnošću. U prirodnim okeanima, gde je turbulencija heterogena a oblici čestica raznoliki, ponašanje mikroplastike može biti složenije. Potrebna su dalja empirijska merenja u polju da se potvrdi da se ovakve „atraktorske“ koncentracije zaista javljaju u otvorenom moru.
Zašto je važno
Akumulacija mikroplastike ima posledice po morski život: rizik od zapetljavanja, unesene čestice u organizme i niz ekoloških poremećaja. Postoji i zabrinutost za ljudsko zdravlje — studije su pronašle moguće veze između mikroplastike i stanja kao što su oštećenje jetre, reproduktivni i gastrointestinalni problemi, ali mnoge od tih studija su još u ranoj fazi i uzročnost nije odlučno utvrđena.
Iako je Srbija zemlja bez izlaza na more, naše reke (npr. Dunav) doprinose slivovima koji se ispuštaju u crnomorski i druge morske ekosisteme; zato su globalni trendovi u zagađenju relevantni i za nas.
Šta nauka i društvo mogu da urade
Istraživači rade na metodama za otkrivanje i uklanjanje mikroplastike — od filtracije vode do čišćenja zemljišta i razvijanja materijala koji manje ispuštaju mikrodelove. U svakodnevici, važne mere su smanjenje upotrebe jednokratne plastike, pravilno odlaganje i reciklaža.
Studija iz Woods Hole‑a otvara novi pravac u razumevanju kretanja mikroplastike i naglašava potrebu za terenskim istraživanjima. Izvori: Woods Hole Oceanographic Institution, Chaos i The American Institute of Physics.
Pomozite nam da budemo bolji.
