Astronomi su pomoću ALMA mreže (66 antena) otkrili prve naznake formiranja planeta u protoplanetarnom disku Gomezov Hamburger (GoHam). Posmatranja pokazuju slojevitu raspodelu gasova (uključujući dve forme CO i molekule sumpora) i neobično veliku količinu prašine. Disk se prostire oko ~2.000 AU u širinu i do nekoliko stotina AU u visinu, i pokazuje asimetrije i tragove fotoevaporativnog vetra. Gusta nakupina «GoHam b» može predstavljati najraniju fazu nastanka džinovske planete na širokoj orbiti.
Otkriveno: „Gomezov Hamburger“ Može Da Rodi Džinovske Planete
An illustration of Gomez’s Hamburger with its stacked layers of gas and dust swirling around a young star. | Credit: NSF/AUI/NSF NRAO/P.Vosteen
Astronomi su pomoću mreže ALMA (Atacama Large Millimeter/submillimeter Array) otkrili prve naznake formiranja planeta u ogromnom protoplanetarnom disku poznatom kao Gomezov Hamburger (GoHam). Ovaj sistem, viđen iz profila, podseća na „hamburger“ jer slojevi gasa i prašine kruže oko mlade zvezde kao naslagane „kore“ oko „pljeskavice“.
„GoHam nam pruža retak i jasan uvid u vertikalnu i radijalnu strukturu veoma velikog, gotovo iz profila postavljenog diska,“ rekao je vođa tima Charles Law sa Univerziteta u Virdžiniji. „Kombinacija ekstremne veličine, asimetrije, vetrova i potencijalnog formiranja planeta čini ga idealnom laboratorijom za proučavanje nastanka džinovskih planeta daleko od zvezde.“
Detaljna ALMA posmatranja omogućila su mapiranje rasporeda čestica prašine i molekula gasa u sistemu. Izdvojeni su slojevi različitih gasova: detektovane su dve izomerne forme ugljen-monoksida i nekoliko molekula na bazi sumpora, pri čemu lakši gasovi zauzimaju više slojeve disk, a teži se skupljaju bliže sredini — klasična stratifikacija očekivana u velikim protoplanetarnim diskovima.
Koliko je GoHam veliki i bogat prašinom
Gas u GoHamu prostire se otprilike do širine od ~2.000 astronomska jedinica (AU), dok disk doseže visinu od nekoliko stotina AU, što ga svrstava među najveće poznate protoplanetarne diskove. Procene ukazuju i na znatno veću masu prašine u odnosu na diskove sličnih mladih zvezda, što povećava verovatnoću formiranja više velikih — džinovskih — planeta.
Asimetrije, vetrovi i mogući mladi planet
GoHam nije simetričan: jedna strana diska pokazuje produženo i intenzivnije emitovanje prašine, što može biti posledica lokalnog poremećaja ili vrtloga koji zadržava čvrste čestice — potencijalne gradivne blokove planeta. Na severnoj strani tim beleži tragove fotoevaporativnog vetra, kada zvezdano zračenje otpušta gas iz diska.
Pored toga, izvan prašine diska primećen je luk sumpor-monoksida (SO) samo na jednoj strani. Taj luk je usklađen sa gustom nakupinom označenom kao GoHam b, za koju naučnici smatraju da se urušava pod sopstvenom gravitacijom. To bi mogla biti najranija faza formiranja planeta u spoljnim delovima diska — moguće obilježje gravitacione nestabilnosti koje vodi ka rođenju džinovske planete na širokoj orbiti.
Dalja posmatranja i modeliranje pomoći će da se potvrdi priroda «GoHam b» i razume kako asimetrije i vetrovi utiču na rast planeta u ovako velikim diskovima.
Zašto je ovo važno: GoHam predstavlja retku priliku da se prouči vertikalna struktura i dinamika veoma velikog protoplanetarnog diska. Razumevanje ovakvih sistema pomaže astronomima da objasne kako džinovski planeti nastaju daleko od svojih zvezda i kako njihovo formiranje preoblikuje okolni gas i prašinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
