Izraelska ofanziva u Gazi ostavlja decu trajno povređenom i emotivno oštećenom. Posledice uključuju hiljade poginule i ranjene dece, rastući broj siročadi i akutnu nestašicu hrane za stotine hiljada mališana. Humanitarne organizacije upozoravaju na hitne medicinske evakuacije i potrebu za vraćanjem dece u školu kako bi se ublajile dugoročne posledice traume.
„Moja noga je otišla na nebo pre mene“ — Kako rat u Gazi uništava detinjstva (Jabalia)
The Halawa family in a makeshift tent in the north of the Gaza Strip/ [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Jabalia, Gaza — Omar Halava je, kao svaki trinaestogodišnjak, ustao sa stolice. Tek je tada shvatio užasan detalj: ima samo jednu nogu.
„Pao je sa stolice“, rekla je za Al Jazeeru njegova majka, Yasmin Halava. „Mnogo nam je teško svima kada ga vidimo tako.“
Omar je izgubio desnu nogu pre tri meseca. 1. oktobra 2025, dok je Izrael pojačavao kopnenu operaciju u severnoj Gazi u trenutku pregovora o primirju, Omar je stajao u redu za vodu u kampu Jabalia sa svojom jedanaestogodišnjom sestrom Layan, rođakom Moathom Halavom (13) i prijateljem Mohammedom Al Siksikom (13). U napadu koji je usledio, on je teško ranjen, a dvojica vršnjaka su poginula.
INTERACTIVE-GAZA CEASEFIRE-jan 11, 2026_Death toll tracker-1765554400
„Bilo je nemoguće platiti 6.000 šekela za prevoz do juga, pa smo odlučili da ostanemo na severu“, priseća se Yasmin. Porodica se, kako navodi, raseljavala više od 15 puta od početka rata, u oktobru 2023. Snabdevanje pijaćom vodom bilo je ograničeno, pa su deca stajala u redu već u zoru. Nekoliko trenutaka nakon što su se postavili u red, počelo je granatiranje.
„Prvo što je pitao kada se probudio posle operacije bilo je za njegovog prijatelja i rođaka koji su bili u redu sa njim za vodu. Oba su poginula.“
Porodica je sahranila Omarevu amputiranu nogu pored svoje tende; on svaki dan obilazi to mesto. „Moja noga je otišla na nebo pre mene“, kaže dečak.
Deca koja nose rane rata
Omar i sestra Layan nisu jedini koji nose stalne posledice sukoba. U novembru 2023. Layan je povređena usled razbijenog stakla tokom bombardovanja severa Gaze. Porodica se priseća kako su, bežeći iz kuće, deca na putu videla odsečeno telo svog osmogodišnjeg rođaka — scena koja je ostavila duboke emotivne posledice.
A Palestinian teacher teaching children in a tent near Gaza City [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
„Moja deca su emotivno poremećena posle tog iskustva. Layan se nosila s mokrenjem u krevetu, a Omar se stalno plaši, čak i zvuka stolice koja udari o pod“, kaže Yasmin. Omar pati od nesanice, noćnih mora i fizičkih simptoma stresa — gubitka kose i učestalih povratnih bolova.
Humanitarna slika i razmere štete
Prema podacima ugrađenim u ovaj izveštaj, sukob je odneo više od 71.000 palestinskih života, među kojima je oko 20.000 dece; skoro 42.000 dece je povređeno, od kojih je polovina zadobila povrede koje menjaju tok života. Najmanje 39.000 dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja, što se opisuje kao najveća kriza siročadi u modernoj istoriji.
UNICEF i drugi humanitarni izvori upozoravaju da više od 4.000 dece hitno zahteva medicinsku evakuaciju, dok je najmanje 165 dece umrlo od pothranjenosti od oktobra 2023. Dugotrajna blokada i ograničen pristup hrani i pomoći dodatno su pogoršali situaciju; IPC procenjuje da će u 2026. oko 1,6 miliona ljudi u Gazi, odnosno 77% populacije (uključujući oko 800.000 dece), i dalje biti izloženo akutnoj nesigurnosti hrane.
Interactive-Humanitarian graphics-all_DEC31_2025-1767183659
Priča Rahaf Al Najjar
Među najugroženijima je i 13-godišnja Rahaf Al Najjar, koja je u septembru prethodne godine ranjena kada su joj iz vatrenog oružja iz kvadkopter‑a probušene obe noge dok je donosila hranu za braću i sestre. Njena majka, Buthayna, kaže da može obezbediti samo četiri jajeta nedeljno i da nema sredstava za meso ili lekove koji bi ubrzali oporavak.
Rahaf je bila svedok smrti oca Ghassana Al Najjara, kog je izgubila u napadu dronom 5. novembra 2024. Dok je pokušavala da ga pomogne, njen otac joj je navodno rekao: „Budi snažna, ćerko, i pozdravi mamu“, pre nego što je izdahnuo.
Obrazovanje i psihološke posledice
Obrazovni sistem je teško oštećen: lokalne vlasti navode da je više od 20.000 učenika „izgubljeno“ tokom dve godine rata, a oko 90% školske infrastrukture Ministarstva obrazovanja je potpuno ili delimično uništeno. Mnoge škole su pretvorene u privremena skloništa; registrovano je gotovo 400 obrazovnih tačaka, većinom šatora, za oko 150.000 učenika.
Dečji i adolescentni psihijatar Bahzad Al Akhras upozorava da dve godine prekida školovanja i život u uslovima konstantne opasnosti imaju dugoročne posledice po kognitivni, emocionalni i socijalni razvoj dece. Traumatski doživljaji često se ne iskazuju rečima već promenama u ponašanju: izolovanost, hiperaktivnost, agresivnost, problemi sa pamćenjem i mokrenjem u krevet.
Zaključak
Priče Omara i Rahaf samo su dve od hiljada sudbina koje ilustruju humanitarnu i psihološku krizu u Gazi. Pored hitnih medicinskih potreba i siromaštva, deca se suočavaju s prekidom obrazovanja i trajnim emocionalnim ožiljcima. Humanitarne agencije pozivaju na hitnu pomoć, pristup medicinskoj evakuaciji i bezbedne uslove za povratak u školske aktivnosti kako bi se sprečilo dugoročno gubitak cele generacije.
Napomena: Podaci i izjave navedeni su prema intervjuima i izvorima citiranim u originalnom izveštaju Al Jazeere.
Pomozite nam da budemo bolji.
