Novo istraživanje objavljeno u Nature Communications ukazuje da je morsko dno na Europi verovatno previše geološki mirno da bi podržavalo hidrotermalne ventove i ekosisteme slične onima na Zemlji. Tim sa Washington University in St. Louis, predvođen Paulom Byrneom, modelovao je uticaj Jupitera i unutrašnjih izvora toplote i zaključio da plimske sile i raspoloživa toplota verovatno nisu dovoljni za značajnu aktivnost. Iako to smanjuje izglede za život na Europi, autori naglašavaju da ovo ne diskvalifikuje druge potencijalne lokacije za život u svemiru.
Novo Istraživanje: Europa Možda Ne Može Podržati Život
The puzzling, fascinating surface of Jupiter's icy moon Europa looms large in this newly-reprocessed color view, made from images taken by NASA's Galileo spacecraft in the late 1990s. This is the color view of Europa from Galileo that shows the largest portion of the moon's surface at the highest resolution. Credit: NASA / Jet Propulsion Lab-Caltech / SETI Institute.
Evropski mesec Jupitera, Europa, dugo se smatrao jednim od najperspektivnijih kandidata za život u Sunčevom sistemu zbog ogromnih podlednih okeana. Međutim, novo istraživanje objavljeno u Nature Communications dovodi u pitanje mogućnost da tamo postoje hidrotermalni izvori i bogati, energijom pokretani ekosistemi.
Šta su naučnici radili?
Tim sa Washington University in St. Louis, predvođen Paulom Byrneom, modelovao je geološke uslove na Europi koristeći poznate podatke o njenoj veličini, unutrašnjoj građi, gravitacionim silama koje deluje Jupiter i drugim parametrima. Cilj je bio proceniti da li postoje dovoljno snažni izvori toplote i geološke aktivnosti на morskom dnu који би održavali hidrotermalne ventove — potencijalni izvor energije za život.
Glavni nalazi
Autori zaključuju da je morsko dno verovatno previše geološki mirno. Prema modelima, plimske sile koje stvara Jupiter i preostala unutrašnja toplota nisu dovoljno snažne da izazovu stalnu i intenzivnu aktivnost, kao što su pukotine, podvodni vulkani ili mlazevi vrele vode. Bez tih izvora energije, tipični hidrotermalni ekosistemi kakve poznajemo na Zemlji verovatno ne bi mogli opstati.
"Ako bismo mogli da istražimo taj okean daljinski upravljanom podmornicom, predviđamo da ne bismo videli nove pukotine, aktivne vulkane ili mlazeve vrele vode na morskom dnu. Geološki, tamo se ne dešava mnogo. Sve bi bilo tiho," rekao je Paul Byrne.
Za razliku od Io, koji je izuzetno vulkanski aktivan zbog svojih bliskih orbitalnih odnosa sa Jupiterom, Europa je udaljenija i trpi slabije plimsko "gnječenje". Iako model podržava postojanje određenog stepena plimskog zagrevanja — što objašnjava zašto Europa nije potpuno zaleđena — intenzitet nije dovoljan za stalne hidrotermalne procese u jezgru okeana.
Šta to znači za potragu za životom?
Ovo istraživanje ne isključuje potpuno mogućnost života na Europi — mogu postojati alternativni izvori energije ili mikrookruženja koja trenutno ne poznajemo — ali značajno smanjuje verovatnoću da tamo postoji bogat, energijom podržan ekosistem sličan onima na Zemlji. Autori ostaju optimistični u pogledu opšte mogućnosti života u univerzumu i ističu važnost daljih istraživanja i budućih misija.
Studija je važan podsetnik da prisustvo tečne vode samo po sebi nije dovoljna garancija za život; potreban je i održiv izvor energije. Rezultati su relevantni za planiranje narednih misija koje ciljaju ispitivanje podlednih okeana u Sunčevom sistemu.
Pomozite nam da budemo bolji.
