Benjamin Tutolo iznosi argument da su hidrotermalni ventili manje verovatno mesto nastanka života zbog novih podataka o hemiji drevnih okeana i stvarnim svojstvima ventnih tečnosti. On navodi da su ranije pretpostavke o visokom alkalitetu i bogatstvu sulfida pogrešne, a potrebni protonski gradijenti možda nisu postojali. Kao realističniju alternativu predlaže isparavajuća jezera, koja bi mogla koncentrisati sastojke i podstaći formiranje RNK, proteina i lipida. Rad je objavljen u PNAS i ima važne implikacije za potragu za životom izvan Zemlje.
Nova Analiza Dovodi U Pitanje Hidrotermalne Ventile Kao Mesto Nastanka Života
Hydrothermal vent field. (Schmidt Ocean Institute)
Benjamin Tutolo, geokemičar sa Univerziteta u Calgaryju, izneo je provokativnu perspektivu u časopisu PNAS koja preispituje dugo prihvaćenu ideju da je život na Zemlji nastao u dubokooceanskim hidrotermalnim ventilima. Njegova argumentacija zasniva se na novim podacima o hemiji drevnih okeana i svojstvima ventnih tečnosti koje, po njemu, podržavaju drugu hipotezu — nastanak u isparavajućim jezerima ili barama na površini planete.
„Hipoteze o hidrotermalnim ventilima kao mestu nastanka života usađene su u našu kulturu do te mere da ih mnogi od nas više ne preispituju“, rekao je Tutolo za ScienceAlert. „Na osnovu dostupnih dokaza, veoma je malo verovatno da su ventili bili pozornica sa koje je potekao život.“
YouTube Thumbnail
Glavni argumenti protiv ventila
Tutolo ističe nekoliko ključnih problema sa idejom alkalnih ventila kao mesta za početak života:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Rana pretpostavka da su ventne tečnosti bile veoma alkalne i bogate sumporom sada delimično pada u vodu: merenja na mestu ventila pri pritiscima i temperaturama u stvarnom okruženju pokazuju znatno manje alkalnosti nego što su pokazivala uzorkovanja prilikom podizanja na površinu.
- Mnogi modeli oslanjaju se na sulfide kao katalizatore primordijalnih metabolisma, ali dokazi upućuju da su alkalne ventne tečnosti, stene koje ih hostuju i drevni okeani bili siromašniji sumporom nego što se ranije mislilo.
- Ključni mehanizam — snažan protonski gradijent između alkalnih ventova i kiselih drevnih okeana, koji bi delovao kao „hemijska baterija“ — možda nije postojao u meri neophodnoj za pokretanje predložene hemije.
Lost City i istorija prihvatanja hipoteze
Otkrivanje Lost City hidrotermalnog polja 2000. godine podstaklo je interes za alkalne ventile: njegovi visoki karbonatni dimnjaci i relativno topla, alkalna i vodonikom bogata okruženja činili su se pogodnim za nastanak energije i gradivnih blokova života. Međutim, detaljnija hemijska ispitivanja i više ekspedicija pokazala su da su mnoge rane pretpostavke o ovim sistemima preterane ili pogrešno interpretirane, a Tutolo tvrdi da su model i realnost postepeno postali neusaglašeni.
A remotely operated vehicle shines a light on the spires of the Lost City. (D. Kelley/ M. Elend/UW/URI-IAO/NOAA/The Lost City Science Team)
Alternativa: Isparavajuća jezera i bare
Umesto dubokog mora, Tutolo navodi da su isparavajuće bare i jezera na površini planete u stanju da koncentracijom i ciklusima sušenja pogoduju hemijskim putevima koji vode do RNK, proteina i lipida. Laboratorijske studije i modeli pokazuju kako evaporativni uslovi mogu podstaći formiranje važnih molekula i njihove međusobne reakcije.
Implikacije za astrobiologiju
Ako su ventili manje pogodna mesta za nastanak života nego što se ranije verovalo, to menja i strategije potrage za životom van Zemlje. Tutolo upozorava da bi fokus isključivo na hidrotermalne sisteme na Marsu ili ledenim mesecima mogao biti previše optimističan — ali istovremeno ukazuje da isparavajuća jezera mogu postojati i na drugim telima, pa mogućnost nastanka života i dalje postoji.
Perspektiva autora je objavljena u časopisu PNAS.
Pomozite nam da budemo bolji.
