Većina od oko 90 miliona Iranca ostala je bez pristupa globalnom internetu nakon državne blokade 8. januara. Mobilne usluge su bile obustavljene, SMS ostaje blokiran, a lokalni intranet je delimično uspostavljen. Nezavisna verifikacija žrtava otežana je zbog prekida komunikacija; HRANA izveštava o više hiljada poginulih, dok vlasti poriču te brojke i optužuju strane sile. Ulice su pod snažnom kontrolom bezbednosnih snaga, a vlast uvodi kratkoročne ekonomske mere.
Iran U Limbu: Šta Sledi Zemlji Pod Državnom Internet Blokadom?
A man stands by the wreckage of a burned bus in Tehran’s Sadeghieh Square on January 15, 2026, following deadly protests across Iran, initially caused by economic grievances [Atta Kenare/AFP]
Teheran — Većina od oko 90 miliona stanovnika Irana i dalje je praktično odsječena od globalne mreže više od nedelju dana nakon iznenadnog državnog prekida internetskih veza, koji je usledio usred rasprostranjenih protesta koji su počeli u decembru i ubrzo eskalirali u smrtonosne sukobe.
Šta se dogodilo
Iranska vlada je u noći 8. januara prekinula pristup internetu u svih 31 provinciji, dok su mobilne usluge takođe bile obustavljene. Tokom prve noći stanovništvo nije moglo čak ni da pozove hitne službe. Kasnije je vlast postepeno omogućila ograničen lokalni intranet koji pruža pristup domaćim sajtovima i servisima, dok je pristup globalnom internetu i dalje ograničen i bez jasnog datuma potpunog vraćanja usluga.
Komunikacije i kontrola informacija
SMS poruke ostaju blokirane, a lokalne telefonske veze su delimično obnovljene — od utorka su dozvoljeni samo odlazni međunarodni pozivi. Državne agencije svakodnevno šalju jednosmerne poruke građanima, upozoravajući da ne podležu "spletima neprijatelja" i pozivajući na prijavljivanje sumnjivih aktivnosti. Telekomunikacioni prekid znatno otežava nezavisnu verifikaciju događaja i broja žrtava.
Žrtve i kontradiktorne tvrdnje
Vlada još nije objavila zvanične i verodostojne podatke o broju poginulih u sukobima, naročito tokom noći između 8. i 9. januara. Američka nevladina organizacija Human Rights Activists News Agency (HRANA) navela je brojku od 2.615 mrtvih, dok iranske vlasti takve tvrdnje nazivaju preuveličanim i dezinformacijom. Ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi javno je demantovao planove za izvršenje smrtnih kazni nad demonstrantima i odbacio neke informacije kao propagandu.
An Iranian woman holds a portrait of Iran’s Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei during a funeral of security forces personnel killed in recent protests in Tehran, on January 14, 2026 [Atta Kenare/AFP]
Tvrdnje vlasti i međunarodne reakcije
Iranske vlasti tvrde da su u nasilju umešani "teroristi" i strani akteri, optužujući Sjedinjene Države, Izrael i njihove saveznike za mešanje i podsticanje nereda. Ujedinjene nacije su pozvale na uzdržanost i istakle zabrinutost zbog upotrebe sile protiv demonstranata, istovremeno upozoravajući na rizik od eskalacije i bilo kakvog spoljnog vojnog intervencionizma.
Stanje na terenu i mere države
Ulice Teherana i većih gradova trenutno su relativno mirne, ali se oseća napetost: prisutne su velike snage bezbednosti, brojne kontrolne tačke i naoružane patrole. Vlast je organizovala masovne kontra-demonstracije i javne sahrane poginulim pripadnicima snaga bezbednosti, dok državna televizija te okupljanja predstavlja kao podršku "pravom narodu Irana". Pravosuđe ubrzano procesuira slučajeve vezane za proteste, a glavni sudija Gholam-Hossein Mohseni-Ejei najavio je da neće biti milosti za "nerednike".
Ekonomske reakcije
Predsednik Masoud Pezeshkian je u prvom obraćanju nakon nemira naglasio borbu protiv onoga što je opisao kao "terorističke elemente" i najavio mere ekonomske pomoći. Vlada je počela da uvodi elektronske kupone vredne manje od 7 dolara po osobi mesečno, tokom četiri meseca, za kupovinu osnovnih životnih namirnica kako bi ublažila rastuću inflaciju i pad kupovne moći.
Istorijski kontekst
Ovo nije prvi talas protesta u Iranu tokom poslednjih godina. Septembra 2022. smrt Mahse Amini nakon privođenja zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba izazvala je talas protesta sa sloganom „Žena, život, sloboda“. Tada su, prema nekim izveštajima, stotine poginulih i hiljade uhapšenih, što je dodatno osiromašilo poverenje javnosti u vlast.
Napomena: Zbog aktuelne telekomunikacione blokade nezavisna verifikacija podataka je ograničena; izveštaji medija i nevladinih organizacija variraju. Pratite ažuriranja iz više izvora.
Pomozite nam da budemo bolji.
