Тим Универзитета у Питсбургу спектроскопски је потврдио бар‑спиралну галаксију COSMOS‑74706, стару преко 11,5 милијарди година (≈2 милијарде година након Великог праска). Потврда је изведена комбинацијом JWST посматрања и MOSFIRE спектроскопије на Keck I. Откриће указује да су барови у галаксијама могли да се формирају много раније него што се до сада сигурно знало, чиме се сузила временска ос за еволуцију централних структура галаксија.
Откривена Најранија Бар‑спирална Галаксија: COSMOS‑74706 Постојала Две Милijарде Година Након Великог Праска
Credit: Ivanov, D. et al. (2026)
Нови инструменти следеће генерације настављају да померају границе астрономије и космологије, омогућавајући нам да видимо даље и детаљније него икада. Тим истраживача са Универзитета у Питсбургу (UPitt) извештава о једном од најзанимљивијих открића — бар‑спиралној галаксији COSMOS‑74706, која је постојала више од 11,5 милијарди година, односно приближно две милијарде година након Великог праска.
Опсервације и потврда
Откриће се заснива на дубоким снимцима и подацима са James Webb Space Telescope (JWST) уз подршку Space Telescope Science Institute (STScI). Кључну, спектроскопску потврду дали су подаци инструмента MOSFIRE на телескопу Keck I, који су омогућили прецизније одређивање удаљености и старости галаксије. Због комбинације JWST снимака и MOSFIRE спектра аутори наводе да је COSMOS‑74706 спектроскопски потврђена и ненамењено сочисана (не‑lensed) бар‑спирална галаксија у високом помаку ка црвеном.
Зашто је ово важно
Барови у спиралним галаксијама — попут оног у Млечном путу — имају значајну улогу у динамици галаксија: каналишу гас ка центру, хране супермасивне црне рупе и утичу на темпо формирања нових звезда у диску. Присуство бар‑структуре само ~2 милијарде година након Великог праска помаже да се сузе временски оквири у којима се ове централне структуре први пут појављују.
Hubble image of the Barred Spiral Galaxy NGC 1300. | Credit: NASA/ESA/The Hubble Heritage Team (STScI/AURA)/P. Knezek (WIYN)
«Ова галаксија је развијала шипке две милијарде година након рођења Универзума. То је бар‑спирална галаксија са највећим помаком ка црвеном која је спектроскопски потврђена и која није под утицајем гравитационог сочива. У принципу, ово није епоха у којој бисте очекивали много таквих објеката, па откриће помаже да се сузе временски оквири формирања шипки», рекао је Даниел Иванов, вођа студије.
Контекст и последице
Иако су нека претходна извештавања навела могуће бар‑спиралне галаксије у још ранијим епохама, та запажања су често зависила од гравитационог сочива или само од фотометријског одређивања помака ка црвеном, што носи веће неизвесности. Спектроскопија, као што је коришћена у овом случају, даје сигурније мере и смањује ризик погрешне класификације.
Рачунарске симулације су предлагале да барови могу да се формирају веома рано — чак и пре 12,5 милијарди година — али посматрачки докази су били ретки. Потврда COSMOS‑74706 представља важан корак у разјашњавању када и како су се комплексне централне структуре појавиле у раној историји Универзума.
Рад је представљен 8. јануара 2026. на 247. састанку American Astronomical Society (AAS) у Фениксу, Аризона. Првобитна верзија приче објављена је на Universe Today.
Pomozite nam da budemo bolji.
