U Ugandi, Kamerunu i Republici Kongo dugogodišnji predsednici koriste kombinaciju nasilja, etničkih podela, kompromitovanih izbora i međunarodnih saveza da bi zadržali vlast. Museveni (81) je ponovo izabran sa 72% glasova, dok je njegov sin postavljen za načelnika vojske; Biya (92) je osvojio osmi mandat, a Sassou Nguesso (81) planira kandidaturu za 2026. Analitičari upozoravaju da su izbori često formalnost i pozivaju na pravnu i građansku mobilizaciju.
Kako afrički „doživotni“ lideri ostaju na vlasti — Museveni, Biya i Sassou Nguesso
In a picture taken on January 29, 1986, in Kampala, then National Resistance Army (NRA) leader Yoweri Museveni, right, holds his first cabinet meeting after being sworn in as president of Uganda [File: AFP]
U nekoliko afričkih država predsednici koji decenijama ostaju na vlasti koriste kombinaciju nasilja, podele po etničkoj liniji, kompromitovanih izbornih institucija i međunarodnih saveza kako bi učvrstili svoj položaj. Najistaknutiji primeri su Yoweri Museveni (Uganda), Paul Biya (Kamerun) i Denis Sassou Nguesso (Republika Kongo).
Yoweri Museveni (Uganda)
Državna rezidencija u Nasakeru u Kampali već četiri decenije pripada istom predsedniku. Museveni (81) je nakon nedavnih izbora proglašen pobednikom sa oko 72% glasova. Njegova vladavina traje od 1986. godine, a 2005. su ukinute ustavne granice mandata, što mu je otvorilo put za višedecenijsko ostajanje na vlasti.
Politika represije i kontrole bila je ključna: bezbednosne snage su nasilno suzbijale opozicione skupove (Amnesty International je zabeležio zlostavljanja i proizvoljna hapšenja), a istaknuti opozicionari su pritvarani — među njima i Kizza Besigye, koji je od novembra 2024. u pritvoru i suočava se s optužbom za izdaju.
Cameroon’s President Paul Biya casts his ballot in Yaounde, Cameroon, on October 12, 2025, in a presidential election that extended his rule for an eighth term [File: Angel Ngwe/AP]
Pitanje nasledstva dodatno podgrejava zabrinutost: Museveni je 2024. postavio svog sina, generala Muhoozi Kainerugabu (51), za načelnika vojske, što mnogi vide kao korak ka dinastičkoj sukcesiji. Analitičari navode i praksu korupcije kao sredstvo kontrole: lideri bliski režimu navodno se dopuštaju da zloupotrebljavaju javne resurse, pa im se to koristi za ucenjivanje i lojalnost.
Paul Biya (Kamerun)
Paul Biya (92) osvojio je još jedan mandat na izborima u oktobru i na vlasti je od 1982. godine. Parlament je 2008. ukinuo ograničenja mandata, a Biya često važi za "odsutnog predsednika" zbog dugih perioda van javnosti. Ipak, izborna mašinerija i etničke koalicije održavaju njegovu dominaciju.
Biya koristi informativne kampanje koje podstiču podele među etničkim grupama, a njegova podrška dolazi iz Beti, susednih Bamileke-Bamus i nekih Fulani grupa. Suočen je i sa nasiljem nad protivnicima: tokom protesta u vezi s poslednjim izborima najmanje 48 ljudi je poginulo. Režim selektivno dozvoljava izražavanje nezadovoljstva kako bi se izbegla organizovana opozicija.
From left, Republic of the Congo’s First Lady Antoinette Sassou Nguesso and President Denis Sassou Nguesso stand beside US former First Daughter Ashley Biden, former First Lady Jill Biden, France’s First Lady Brigitte Macron, US President Donald Trump, and French President Emmanuel Macron during a ceremony at Notre-Dame Cathedral, in Paris, on December 7, 2024 [File: Ludovic Marin/AFP]
Denis Sassou Nguesso (Republika Kongo)
Denis Sassou Nguesso (81) vlada u dve faze — prvi put od 1979. do 1991. i ponovo od 1997. nakon krvavog sukoba. Najavio je kandidaturu za mart 2026. nakon što je 2015. referendumom ukinuo limite mandata. Pod njegovom kontrolom, zemlja je ostala slabo razvijena uprkos naftnim prihodima; korupcija i loša infrastruktura često se pominju kao posledica dugotrajne vladavine.
Sassou Nguesso je koristio međunarodne saveze (Angola, Francuska, a poslednjih godina i Kina) za diplomatsku i vojnu podršku. Istrage u Francuskoj dovele su do zaplene imovine članova njegove porodice 2022. godine, što je oslabilo njegovu raniju vezu s Parizom. Kineska podrška mu je, prema kritičarima, omogućila finansijske aranžmane i diplomatsku zaštitu.
Međunarodni i institucionalni obrasci
Posmatrači ukazuju da ovi lideri dele nekoliko ključnih metoda: kompromitovane izborne institucije koje pretvaraju glasanje u formalnost, kontrolu bezbednosnih snaga i selektivnu represiju, manipulaciju etničkim podelama i oslanjanje na strane partnere radi finansijske i političke podrške.
"Izbori su se pretvorili u ritual, način da se stavi kvačica, ali nisu održani na način koji omogućava građanima da istinski izraze svoju volju," kaže Tendai Mbanje, stručnjak za izbore sa Univerziteta u Pretoriji.
Zaključak i poziv na delovanje
Uprkos obeshrabrujućim uslovima, stručnjaci upozoravaju da građani ne smeju odustati od zahteva za fer izbornim uslovima. Pravna mobilizacija, mirni protesti i koordinacija opozicionih, građanskih i verskih lidera smatraju se ključnim sredstvima pritiska za demokratske promene.
Pomozite nam da budemo bolji.
