Izraelske snage su srušile sedište UNRWA u Šeik Džarahu, uz prisustvo ministra Itamara Ben‑Gvira, što je izazvalo osude UN-a i palestinskih lidera. Philippe Lazzarini nazvao je akciju "neviđenim napadom" i podsetio da je zemljište UNRWA bilo izdato od Vlade Jordana još od 1952. godine. Događaj je usledio uz povlačenje licenci za 37 humanitarnih organizacija i dodatno pogoršava pristup pomoći u Pojasu Gaze.
„Barbarska nova era“? Rušenje sedišta UNRWA u Šeik Džarahu izazvalo osude UN i palestinskih lidera
Israeli authorities demolish an UNRWA compound in occupied East Jerusalem on January 20, 2026 [Mahmoud Illean/AP Photo]
Izraelske snage, uz prisustvo pristalica krajnje desnog ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben‑Gvira, ušle su u kompleks Agencije UN za palestinske izbeglice (UNRWA) u naselju Šeik Džarah u Istočnom Jerusalimu i srušile objekte, pritom zaplenivši opremu, izjavi su svedoci i zvaničnici.
Ključne izjave
Philippe Lazzarini, generalni komesar UNRWA, nazvao je akciju "neviđenim napadom na agenciju Ujedinjenih nacija" i upozorio da je rušenje sedišta "poziv na buđenje za svet". Lazzarini je podsetio da je UNRWA zemljište iznajmljivala od Vlade Jordana još od 1952. i oštro odbacio izraelske tvrdnje o zakonitosti zaplene.
Izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da rušenje sledi primenu zakona iz 2024. kojim je zabranjena delatnost UNRWA u toj zemlji. Itamar Ben‑Gvir događaj je nazvao "istorijskim danom".
Pozadina i posledice
UNRWA je osnovana rezolucijom Generalne skupštine UN 1949. godine da obezbedi osnovne usluge — hranu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje — stotinama hiljada palestinskih izbeglica. Više od 750.000 Palestinaca prognano je tokom događaja koji su prethodili osnivanju države Izrael 1948. (Nakba).
Palestinski zvaničnici ocenjuju da rušenje predstavlja više od spora oko imovine: oni ga vide kao pokušaj da se oslabi politička pozicija izbeglica i da se oslabi sistem usluga (zdravstvo, obrazovanje) koji omogućava opstajanje zajednica.
Reakcije i međunarodni kontekst
Mustafa Barghuti (generalni sekretar Partije palestinske nacionalne inicijative) rekao je za Al Jazeera Arabic da Izrael „apsolutno greši“ ako misli da fizičko rušenje zgrada može izbrisati pravo na povratak izbeglica. On je naveo tri, kako ih je nazvao, strateška cilja: političko brisanje pitanja izbeglica, prekid ključnih usluga i teritorijalna jevreizacija Jerusalima i Zapadne obale.
Luiza Morgantini, bivša potpredsednica Evropskog parlamenta, optužila je Zapad za ćutanje i saučesništvo, pozivajući na konkretnije mere, uključujući trgovinske sankcije kao odgovor ako se međunarodno pravo ne poštuje.
Pogoršanje humanitarne situacije
Napad na sedište UNRWA dogodio se u okviru šireg pritiska na humanitarne organizacije: Izrael je nedavno ukinuo licence za rad 37 nevladinih organizacija, među kojima je i Lekari bez granica (MSF), navodeći neusaglašenost sa novim zahtevima za veću transparentnost. Odluka preti da dodatno ograniči pristup životno važnoj pomoći za stanovnike Pojasa Gaze.
I pored primirja koje je na snazi od oktobra, ulazak pomoći u Pojas Gaze (oko 2,2 miliona ljudi) ostaje ograničen, a prema izveštajima u toj enklavi je ubijeno više od 460 Palestinaca. U Istočnom Jerusalimu su tokom racije navodno bačene i suzavce blizu strukovne škole UNRWA.
Šta može uslediti
"Ovo što se danas dešava UNRWA može se sutra desiti bilo kojoj međunarodnoj organizaciji ili diplomatskoj misiji", upozorava Lazzarini.
Incident je ponovo pokrenuo pozive na snažniju međunarodnu reakciju — od diplomatskih protesta do predloga za ekonomske sankcije — ali je nejasno da li će takve mere biti sprovedene. Događaji u Šeik Džarahu nastavljaju da podižu tenzije u regionu, dok humanitarne potrebe rastu.
Napomena: Svi navodi o žrtvama i incidentima zasnovani su na izveštajima i izjavama iz izvora uključenih u izveštavanje. Situacija je fluidna i podložna promenama.
Pomozite nam da budemo bolji.
