Anonimni učesnik protesta u Iranu opisuje brutalnu represiju: snage bezbednosti su, prema svedočenju i međunarodnim organizacijama, upotrebljavale puške i sačmarice, a mnogi ranjeni se boje da potraže medicinsku pomoć zbog hapšenja. Internet i komunikacije bile su prekinute od 8. januara, što otežava verifikaciju podataka. Iran Human Rights je potvrdio 3.428 smrtnih slučajeva, dok neki izvori procenjuju broj između 5.000 i 20.000.
„Preopasno Ići U Bolnicu”: Anonimno Svedočenje O Krvavoj Represiji Nad Protestima U Iranu
A video grab from UGC images shared online on January 9 showing crowds in Tehran's Pounak Square (-)(-/UGC/AFP)
Mladi demonstranti pogođeni su u leđa, jednom lekaru su projektili iz sačmarice pogodili lice, a mnogi ranjeni se boje da odu u bolnicu: „Svaka porodica je pogođena” smrtonosnom represijom koja je usledila posle talasa protesta u Iranu, kaže jedan učesnik protesta.
Svedočenje iz Istanbula
U razgovoru sa AFP u Istanbulu, 45-godišnji inženjer koji je tražio da bude predstavljen kao Farhad (nije njegovo pravo ime) opisao je kako su masovni protesti zahvatili njegov grad blizu Teherana. Zbog višenedeljnog prekida interneta i ograničenog pristupa informacijama, takva svedočenja su ključna za razumevanje događaja.
Početak i eskalacija protesta
Protesti su počeli krajem prošle godine zbog ekonomskih poteškoća i ubrzo prerasli u najveći talas antivladinih demonstracija od 1979. godine. "Prvog dana bilo je toliko ljudi na ulicama da su snage bezbednosti držale odstojanje", rekao je Farhad. "Ali drugog dana su shvatili da se ljudi neće razići bez pucanja."
Metode nasilja i zastrašivanja
Prema svedočenju, snage bezbednosti su delovale brzo i brutalno: izašli su iz vozila i pucali u grupe mladih ljudi, često u leđa. Farhad navodi da je video oko 20 naoružanih osoba kako pucaju iz pušaka i sačmarica. "Pred mojim očima video sam prijatelja, lekara, kako je pogođen u lice projektilima iz sačmarice", rekao je.
Međunarodne organizacije poput Amnesty International i Human Rights Watch optužile su snage da su koristile metalne projektile i gađale demonstrante u glavu i trupove, što može dovesti do težih i smrtonosnih povreda.
Strah od traženja pomoći
Farhad i drugi sagovornici tvrde da su mnogi povređeni izbegavali da idu u bolnice iz straha od hapšenja i ispitivanja: "Ljudi ne mogu da odu u bolnicu jer su vlasti i policija tamo. Bilo koga s povredama od metaka ili sačmarice pritvore i ispitaju." Po njegovim rečima, lekari su često išli po kućama da pruže prvu pomoć.
On sam je pretučen palicom od strane dvoje ljudi na motoru i verovao je da mu je ruka slomljena, ali nije otišao u bolnicu jer je bilo "preopasno". Mnogi su otvarali svoje domove da pomognu demonstrantima, dajući im sklonište i osnovnu negu.
Obim žrtava i verifikacije
Norveška organizacija Iran Human Rights je, navodno, verifikovala 3.428 smrtnih slučajeva povezanih s represijom, ali upozorava da stvarni broj može biti znatno veći — neke procene navode raspon od 5.000 do 20.000. Zbog informativnog mraka koji je počeo 8. januara, precizne brojke ostaju teške za potvrdu.
Reakcije i perspektiva
Farhad je rekao da, uprkos opasnosti, ljudi nastavljaju da protestuju jer su „toliko besni”. Takođe je izrazio uverenje da će međunarodni pritisak porasti, pozivajući se na izveštaje o prisustvu stranih ratnih brodova u regionu.
Napomena: Ovo je prepričano svedočenje jednog anonimnog učesnika; podaci o broju poginulih dolaze iz nezavisnih nevladinih organizacija i još uvek mogu podlegati promenama kako se prikupljaju nove informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
