Splooting je položaj u kojem životinja leži na stomaku sa zadnjim nogama raširenim, a veverice ga često koriste da bi se ohladile tokom ekstremne vrućine. Stručnjaci iz NPR-a i Texas Public Radio objašnjavaju da životinje traže hladne površine da bi preneli toplinu sa tela. Iako izgleda simpatično, splooting može biti znak termalnog stresa; dugoročno rešenje zahteva smanjenje emisija i zaštitu staništa.
Zašto se veverice "splootuju"? Stručnjaci objašnjavaju — trik za hlađenje, ali i znak opasnosti
Photo Credit: iStock
Veverice su često predmet pažnje svojim razigranim ponašanjem, a jedan nedavno istaknut položaj zove se splooting. To je položaj u kojem životinja leži na stomaku sa zadnjim nogama raširenim unazad, kao da se odmara ili rasteže.
Prema izveštaju Texas Public Radio koji se poziva na tekst u NPR-u, veverice i druge životinje često zauzimaju ovaj položaj da bi spustile telesnu temperaturu tokom talasa ekstremne vrućine — pojave koja je u poslednje vreme učestalija u mnogim delovima sveta.
Kako sploot pomaže? Sunny Corrao iz New York City Department of Parks and Recreation objasnila je za NPR da životinje traže hladnu, ravnu površinu i pokušavaju da što veći deo tela stave u kontakt sa njom kako bi toplota prešla sa tela na podlogu.
„Oni pokušavaju da nađu hladno mesto, i ako mogu da stave što veći deo svog tela na hladnu površinu, toplota će se preneti sa njihovog tela na tu površinu. Tako da ćete kod veverica često videti da su razapete na hladnom trotoaru u senci, na stazi u parku ili u travi.“ — Sunny Corrao
Za razliku od ljudi koji se znoje da rashlade telo, mnoge manje životinje ne mogu efikasno da znojenjem regulišu temperaturu, pa koriste ponašanja kao što je splooting. Iako položaj može izgledati simpatično i bezazleno, stručnjaci upozoravaju da je to ponekad pokazatelj termalnog stresa.
Carlos Botero, vanredni profesor integrativne biologije na University of Texas at Austin, ističe da su trenutne temperature u nekim oblastima „pomalo iznad tipične sposobnosti ove životinje da izdrži“. Dugoročno, porast učestalosti i intenziteta toplotnih talasa utiče ne samo na ponašanje već i na preživaljavanje vrsta.
„Temperature koje trenutno doživljavamo pomalo premašuju tipičnu sposobnost ove životinje da izdrži.“ — Carlos Botero
Međunarodni fond za dobrobit životinja (International Fund For Animal Welfare, IFAW) upozorava da rast temperatura utiče i na vegetaciju, izvore hrane, pristup vodi i čitave ekosisteme, što može dovesti do prisilne migracije ili čak izumiranja nekih vrsta.
Šta možete da uradite da pomognete?
Ako primetite životinje koje se teško hlade tokom vrućine, možete im olakšati na nekoliko bezbednih načina: ostavite posude sa svežom vodom na senovitim mestima, obezbedite male sklonište ili zasenčene površine ako je moguće, i izbegavajte uznemiravanje divljih životinja. Ne pokušavajte da hvatate ili direktno rashlađujete životinju - najbolje je posmatrati i obavestiti lokalne službe za zaštitu životinja ako se čini da je životinja u opasnosti.
Iako splooting može kratkoročno pomoći pojedinačnim životinjama, rešenje za rastući problem toplotnih talasa i njihovog uticaja na divlji svet zahteva sistemske promene: smanjenje emisija stakleničkih gasova, prelazak na čistije izvore energije i lokalne mere prilagođavanja klimatskim promenama kako bi staništa ostala nastanjiva i za ljude i za životinje.
Pomozite nam da budemo bolji.
