Pregledna studija otkriva da suša ne znači automatski manje zaraza — neke bolesti, poput kolere, Zapadnog Nila i denge, mogu se širiti tokom ili posle sušnih perioda. Razlozi uključuju zbijanje životinja oko preostalih izvora vode, promene u kvalitetu vode i ljudske intervencije u upravljanju vodom. Razumevanje ovih mehanizama pomoći će u predviđanju i prevenciji budućih zdravstvenih rizika.
U Sušnijem Svetu Neke Zaraze Cveta: Kako Suša Menja Rizike Po Zdravlje
City workers in Sao Paulo, Brazil fumigate a neighborhood to fight against an outbreak of mosquito-borne dengue in March 2024.
Svet se zagreva i postaje sušniji, a posledice se prostiru i na zdravlje ljudi. Nova pregledna studija objavljena u časopisu Trends in Ecology and Evolution analizira skoro 100 naučnih radova i pokazuje da suša, iako ponekad smanjuje širenje nekih bolesti, u mnogim slučajevima omogućava procvat drugih — uključujući koleru, virus Zapadnog Nila i dengu.
Kako suša pomaže širenju bolesti
Većina parazita i mnogi patogeni zavise od vode za svoj životni ciklus, ali efekti su kompleksni. Dok se bolesti poput šistosomijaze i malarije ponekad smanjuju kada vodena staništa presuše, druge bolesti napreduju usled promena u ponašanju ljudi i životinja, koncentracije vodenih resursa i promena u kvalitetu preostalih vodenih tela.
„Paradoks suše i bolesti“
„Mislimo da vodena bolest treba da cveta samo kad ima puno vode, ali u nekim slučajevima napreduje i kad je vode manje,“
kaže Tara Stewart Merrill, koautorka studije i ekologinja za vodene bolesti. Autori su primetili ove dinamike i tokom sopstvenih terenskih istraživanja u Kaliforniji, kada je više od polovine lokaliteta presušilo.
Primeri iz prakse
Suše su već povezane sa zdravstvenim udarima: u Kaliforniji su sušni periodi 2000-ih doveli do porasta slučajeva dolinske groznice, a supersuša 2014. doprinela velikom broju slučajeva Zapadnog Nila. Suša u Somaliji 2017. bila je povezana sa skoro 80.000 slučajeva kolere, dok u Brazilu rizik od denge može porasti nekoliko meseci nakon sušnog perioda.
Mehanizmi koji povećavaju rizik
Georgia Titcomb, ekologinja za divlje bolesti, objašnjava da se životinje masovno sele ka preostalim izvorima vode. Zbijanje životinja oko lokvi, prisustvo izmeta i veći kontakt sa vektorima (npr. komarcima) povećavaju verovatnoću prenosa parazita i virusa. Primer: u sušnim periodima ptice koje prenose Zapadni Nil dolaze u bliži kontakt sa komarcima, pa raste broj zaraženih vektora.
Suša može i smanjiti širenje nekih patogena
Ne deluju svi patogeni isto: toplija, slanija i slabije oksigenisana voda može postati neprikladna za opstanak određenih bakterija, gljivica i parazita. Na primer, bakterija Vibrio vulnificus ponekad se širi tokom suše, ali može biti potpuno eliminisana ako suša potraje dovoljno dugo.
Vremenski 'whiplash' i ljudske intervencije
Fenomen „weather whiplash“ — naizmenični ekstremi obilnih padavina i dugih suša — dodatno komplikuje situaciju. Dodatno, ljudske intervencije poput izgradnje brana i intenzivnog navodnjavanja menjaju lokalne uslove i mogu nehotice stvoriti nove zone rizika.
Šta ovo znači za budućnost
Bolje razumevanje veza između suše i širenja bolesti pomoći će u predviđanju i prevenciji budućih zdravstvenih rizika. Poboljšanja u satelitskom praćenju i pažljivije upravljanje vodnim resursima — s fokusom na prevenciju bolesti — postaće ključni alati u toplijem i sušnijem svetu.
Izvor: Grist; originalni članak objavljen 21. avgusta 2026.
Pomozite nam da budemo bolji.
