Nova studija u Nature procenjuje da kopneni izvori oslobađaju oko 600 kvadriliona mikroplastičnih čestica godišnje — približno 20 puta više nego okeani. Medijana koncentracije iznosi 0,08 čestica/m3 nad kopnom i 0,003 čestice/m3 nad morem. Iako su ove procene znatno niže od ranijih, istraživači ističu veliku neizvesnost i pozivaju na preciznija globalna merenja.
Naučnici Procijenili Koliko Mikroplastike Pluta U Atmosferi — Broj Je Zapanjujući
Microplastics travel by air and sea, turning up even in remote areas.(Ben Stansall/Getty Images)
Mikroplastika je sveprisutna na Zemlji — od Sahare do arktičkog morskog leda — ali naučnici su dugo imali poteškoća da precizno kvantifikuju koliko ovih sitnih plastičnih čestica kruži u atmosferi.
Nova globalna procena, objavljena u časopisu Nature, sugeriše da kopneni izvori oslobađaju približno 600 kvadriliona mikroplastičnih čestica godišnje (600 000 000 000 000 000; ~6 × 1017), što je oko 20 puta više od procenjenog doprinosa okeana, koji iznosi oko 26 kvadriliona čestica godišnje.
Studija navodi da je medijana koncentracije mikroplastike 0,08 čestica po kubnom metru (m3) iznad kopna i 0,003 čestice/m3 iznad mora. Autori upozoravaju da su ove nove procene između 100 i 10 000 puta niže od ranijih računica, što ukazuje na velike nesigurnosti u dosadašnjim merenjima.
Kako su došli do ovih brojeva
Umesto da se oslone samo na lokalna merenja ili procene emisija, istraživači su kompajlirali 2 782 merenja prikupljena na 283 lokacije širom sveta. Cilj je bio da se dobije ujednačeniji, globalni prikaz koncentracija i izvora atmosferske mikroplastike.
„Znali smo da su neizvesnosti postojećih procena emisija veoma velike,“ kaže Andreas Stohl, glavni autor studije i atmosferski naučnik sa Univerziteta u Beču. „I dalje su značajne i nakon naše studije, ali smo bar uspeli da suzimo opseg neizvesnosti, posebno kada je reč o značaju kopnenih u odnosu na morske emisije.“
Zašto je ovo važno
Mikroplastika (definisana kao plastične čestice veličine od 1 mikrona do 5 milimetara) lako se podiže vetrom i može biti transportovana na velike udaljenosti. Te čestice su teške za detekciju, teško ih je ukloniti iz okoline i potencijalno utiču na zdravlje ljudi i ekosistema, iako su dugoročni efekti i dalje predmet istraživanja.
Istraživači navode da rezultati predstavljaju važnu početnu tačku: služiće kao referenca za buduće studije i za razvoj poboljšanih metoda merenja koje će moći da detektuju i znatno manje čestice nego što je to bilo moguće u dosadašnjim analizama.
Zaključak: Podaci ukazuju da kopneni izvori dominiraju emisijama atmosferske mikroplastike, ali postoje velike neizvesnosti. Potrebna su doslednija i šira globalna merenja da bi se tačno utvrdio obim i potencijalni uticaj ovog zagađenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
