Studija prof. Amrija Wandela (Hebrew University of Jerusalem) objavljena u The Astrophysical Journal pokazuje da plimno zaključane planete mogu zadržati tečnu vodu zahvaljujući prenosu toplote sa osvetljene na tamnu stranu. Rad takođe ukazuje na postojanje subglacijalnih jezera na udaljenim, naizgled zamrznutim planetama. Nalazi pomažu u tumačenju posmatranja James Webb teleskopa i šire kriterijume u potrazi za životom izvan Sunčevog sistema.
Naseljivi Svetovi Mogu Biti Mnogo Češći — Plimno Zaključane Planete Mogu Imati Tečnu Vodu, Pokazuje Izraelska Studija
Life beyond Earth may exist in far stranger places than scientists once thought, a new study suggests. January, 22. (photo credit: SHALEV SHALOM/TPS)
Nova studija profesora Amrija Wandela sa Hebrew University of Jerusalem, objavljena u recenziranom časopisu The Astrophysical Journal, dovodi u pitanje klasičnu definiciju „naseljive zone“ i širi spektar svetova na kojima bi mogla postojati tečna voda — i potencijalno život.
Kako plimno zaključane planete zadržavaju toplotu
Plimno zaključane planete stalno pokazuju isto lice prema svojoj zvezdi: jedna polulopta je u večnom danu, dok je suprotna u večnom mraku. Do sada se smatralo da je tamna strana smrznuta i neprikladna za vodu. Wandelova analiza, zasnovana na modelima razmene toplote i raspodele temperatura preko površine i atmosfere, pokazuje da to nije nužno slučaj.
Toplota sa osvetljene strane može se prenositi atmosferom i vetrovima na noćnu stranu, stvarajući zone u kojima temperatura ostaje dovoljno visoka za postojanje tečne vode. Ovo je posebno važno za planete koje kruže blizu hladnijih zvezda, poput zvezda tipa M i K, gde bi se zbog bliskih orbita očekivalo pregrevanje ili potpuna dehidratacija površine.
An artist's illustration of the six newly discovered planets circling their star in resonance. Image by Roger Thibaut. (credit: NCCR PlanetS)
Subglacijalna voda i udaljene hladne planete
Studija takođe ukazuje da se tečna voda može sačuvati i na daljim, naizgled zamrznutim planetama — ispod debelih pokrivača leda u obliku subglacijalnih ili intraglacijalnih jezera. Takvi „skriveni“ rezervoari mogli bi predstavljati potencijalna staništa za mikrobni život, slično onome što istražujemo na Jupiterovom i Saturnovom meseceu u našem sistemu.
„Naši rezultati pokazuju da tečna voda može postojati i na tamnoj strani plimno zaključanih planeta,“ rekao je prof. Amri Wandel. „Ovo proširuje okvire uslova pogodnih za život daleko iznad onoga što predviđa tradicionalna naseljiva zona.“
Povezanost sa posmatranjima i implikacije
Otkriveni signali vodene pare i drugih gasova u atmosferama toplijih, bliskih Super-Zemalja koje je detektovao James Webb Space Telescope postaju razumljiviji u svetlu ovih modela. Wandelova analiza pomaže da se objasni kako planete koje se čine „van“ klasične naseljive zone ipak mogu zadržati vlagu i atmosferske uslove pogodnije za tečnu vodu.
Praktične implikacije su velike: kriterijumi za izbor ciljeva u potrazi za biosignaturama treba da uključe i plimno zaključane planete oko M i K zvezda, kao i udaljene ledene planete sa mogućim subglacijalnim rezervoarima. Poboljšani klimatski modeli povećavaju efikasnost izbora planeta za detaljnija posmatranja i mogu pomoći u razumevanju ekstremnih klimatskih procesa i na Zemlji.
Zaključak: Wandelova studija proširuje definiciju uslova pogodnih za život i sugeriše da univerzum može nuditi mnogo više kandidata za naseljivost nego što se ranije pretpostavljalo.
Pomozite nam da budemo bolji.
