Delegacije SAD, Ukrajine i Rusije sastaju se u Abu Dabiju na prvom trilateralnom sastanku od početka invazije 2022. godine. Glavna prepreka pregovorima je teritorijalni zahtev Rusije — ona drži oko 20% ukrajinske teritorije, uključujući skoro celu Luhansku oblast. Sastanku prethode razgovori visokog profila i vojna demonstracija snage, dok Ukrajina istovremeno sanira velike prekide u snabdevanju električnom energijom.
SAD, Ukrajina i Rusija: Prvi trilateralni razgovori u Abu Dabiju od početka invazije
Russian President Vladimir Putin attends a meeting at the Kremlin in Moscow on January 22, 2026. - Ramil Sitdikov/AFP/Getty Images
Delegacije Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije sastaju se u Abu Dabiju na prvom poznatom trilateralnom susretu od početka pune ruske invazije 2022. godine. Sastanak je označen kao „prvi sastanak trilateralne radne grupe za pitanja bezbednosti“, ali mnoge ključne nepoznanice ostaju — pre svega pitanje teritorija.
Ko učestvuje i o čemu će se razgovarati
Kremlj je preko savetnika Jurija Ušakova potvrdio učešće Rusije, bez preciziranja vremena početka razgovora, dok Bela kuća za sada nije dala komentar. Rusku delegaciju vodi šef Glavne obaveštajne uprave, admiral Igor Olegovič Kostjukov. Ukrajinsku delegaciju čine zamenik šefa predsedničke uprave i načelnik Generalštaba Andrii Hnatov, dok se za američku stranu očekuje uloga posrednika u pokušaju smirivanja sukoba.
Teritorija kao ključna prepreka
Ušakov je naglasio da bez rešavanja teritorijalnog pitanja nema dugoročnog rešenja i dodao da će Rusija nastaviti da ostvaruje svoje ciljeve na bojištu "dok se ne postigne dogovor". Moskva trenutno drži oko 20% teritorije koja je međunarodno priznata kao deo Ukrajine — uključujući skoro celu Luhansku oblast i delove Donjecke, Hersonske i Zaporožke oblasti — i to pitanje ostaje najvažnija tačka sporenja.
"Bez rešavanja teritorijalnog pitanja… ne treba računati na postizanje dugoročnog rešenja," izjavio je Ušakov.
Diplomatija uz vojnu demonstraciju
Sastanak u Abu Dabiju dolazi ubrzo nakon višečasovnog susreta ruskog predsednika Vladimira Putina sa posebnim izaslanikom predsednika Trampa Stivom Vitkofom i njegovim zetom Džaredom Kušnerom, koji su razgovarali više od tri sata. Moskva je odmah po početku tih susreta saopštila da su njeni bombarderi izveli planirani petosatni patrolni let iznad Baltičkog mora — verovatno signal snage dok se diplomatski napori intenziviraju.
Vitkof je u Davosu rekao da su pregovori "svedeni na jedno pitanje" i da su razmatrali različite iteracije tog pitanja, što je on ocenio kao znak da je postizanje dogovora izvodljivo. Evropski zvaničnik je za medije kasnije potvrdio da je to pitanje teritorija.
Posledice i realnost na terenu
Moskva traži da Ukrajina preda teritorije koje je formalno anektirala, ali ne kontroliše u potpunosti; takvi maksimalistički zahtevi ostaju kamen spoticanja. Strahuje se da bi gubitak Donbasa, regiona bogatog poljoprivrednim resursima i važnim rečnim tokovima, ostavio centralnu Ukrajinu ranjivom za buduće ofanzive.
Istovremeno, Ukrajina se suočava sa humanitarnim posledicama sukoba: više od 1.000.000 ljudi ostalo je bez grejanja i struje nakon ruskih raketnih i dronskih napada. Ministar energetike ukazao je da je mreža pretrpela svoj najteži dan od kraja 2022. godine zbog "konstantnih neprijateljskih napada".
Neizvesan ishod
Iako američki i drugi posrednici najavljuju napredak, ključni spor — teritorija — ostaje nerešen. Sastanak u Abu Dabiju prati se kao potencijalna prekretnica, ali i kao podsetnik da su diplomatski pokušaji često praćeni vojnim potezima i kušnjiama koje mogu ugroziti bilo kakav dogovor.
Napomena: Razvoj situacije može brzo da se menja; predstojeći razgovori u Abu Dabiju biće indikator da li postoji realna osnova za dalje pregovore ili samo kratkoročni diplomatski impuls.
Pomozite nam da budemo bolji.
