Sažetak: Američka kontrola nad iračkim prihodima od nafte potiče iz upravljanja preko računa u Federalnoj rezervi u Njujorku, uspostavljenog kroz Fond za razvoj Iraka nakon invazije 2003. Taj model daje Vašingtonu snažnu ekonomsku i političku polugu jer nafta čini oko 90% iračkog budžeta. Sistem je opstao zbog doprinosa stabilnosti i zaštiti prihoda, ali je stvorio i paralelno tržište dolara i dodatne geopolitičke tenzije. Iračka aukcijska prodaja dolara je, prema izveštajima, okončana početkom 2025. pod pritiskom SAD.
Kako SAD Kontrolišu Iračke Prihode Od Nafte: Federalna Rezerva U Njujorku Kao Finansijski Ključ
A model of a natural gas pipeline, U.S. and Iran flags and a one dollar banknote are seen in this illustration taken June 18, 2025. REUTERS/Dado Ruvic/Illustration
Dubai, 23. januar (Reuters) - Od invazije 2003. godine, Sjedinjene Države imaju značajnu kontrolu nad dolarima koje stiče iračka nafta, što Vašingtonu daje snažan uticaj nad Bagdadom i utiče na regionalne odnose, naročito sa Iranom.
Kako SAD kontrolišu iračke prihode od nafte?
Glavna poluga leži u upravljanju prihodima preko Federalne rezerve u Njujorku. Nakon invazije 2003. Koaliciona privremena uprava (Coalition Provisional Authority, CPA) osnovala je Fond za razvoj Iraka (Development Fund for Iraq, DFI), koji je bio smešten na računu u Njujorškoj Fed rezervi. DFI je trebao da prikuplja prihode od nafte i usmerava ih ka rekonstrukciji i razvoju, ali i da zaštiti iračke prihode od tužbi i potraživanja vezanih za period režima Sadama Huseina. Uredbom je to podržao predsednik George W. Bush, a slična pravna rešenja su nastavila da se koriste i u narednim administracijama. Vremenom je DFI postao račun Centralne banke Iraka (CBI) u Njujorškom Federlanom rezervnom sistemu.
Koju polugu to daje SAD?
Nafta čini približno 90% državnih prihoda Iraka, pa kontrola pristupa dolarima predstavlja ključnu ekonomsku i političku prednost. Prema izjavama iračkih zvaničnika i izveštajima, kada je iračka vlada 2020. tražila povlačenje američkih snaga, Vašington je navodno zapretio ograničavanjem pristupa sredstvima koja su u Njujorškom Fedu — što je uticalo na odluke Bagdada. Iako je Irak tokom godina povratio deo samostalnosti u vođenju finansija, aranžman pokazuje trajnu američku sposobnost da utiče na iračku ekonomiju.
Zašto je aranžman opstao?
Irački zvaničnici, koji su govorili za Reuters anonimno, navode da sistem doprinosi finansijskoj stabilnosti i štiti državne prihode od eksternih zahteva i šokova. Prisustvo računa u Njujorškom Fedu pruža međunarodno poverenje u upravljanje deviznim prilivima, olakšava pristup američkim dolarima neophodnim za uvoz i trgovinu i pomaže stabilnosti kursa. Aranžman je takođe služio kao instrument protiv aktera koji su želeli manje ograničenja u pristupu dolarima, uključujući grupe bliske Iranu. SAD su, kako je izveštavano, prošle godine uvele sankcije nekim iračkim bankama i pojedincima optuženim za pranje novca za račun Irana.
Kako to utiče na svakodnevni život u Iraku?
Ograničen snabdev dolara kroz formalne kanale doveo je do razvoja paralelnog, neformalnog tržišta deviza, gde je kurs često znatno nepovoljniji u odnosu na zvanični. Razlika u kursu predstavlja rizik-premiju za transakcije van formalnog sistema. Tokom mandata Donalda Trumpa (2017–2021) Sjedinjene Države su sprovodile politiku "maksimalnog pritiska" na Iran, što je dodatno pojačalo ekonomske i geopolitičke tenzije u regionu i stavilo Irak u središte sukoba interesa Vašingtona i Teherana.
Trenutni status upravljanja prihodima
Prihodi od iračke nafte i dalje su pod nadzorom računa u Federalnoj rezervi u Njujorku. Centralna banka Iraka je dugo koristila aukcioni mehanizam poznat kao "foreign currency window" — dnevne aukcije u kojima su privatne banke i menjačnice nudile dinare kako bi kupile dolare. Prema izveštajima, iračka vlada je formalno okončala ovaj sistem aukcija početkom 2025. godine, nakon značajnog pritiska SAD, u okviru šire akcije protiv navodnog odliva dolara ka sankcionisanim subjektima, pre svega Iranu.
Zaključak: Sistem upravljanja prihodima iz nafte kroz Njujorški Fed dao je međunarodnu stabilnost i zaštitu iračkih rezervi, ali je istovremeno omogućio Sjedinjenim Državama značajnu polugu uticaja nad iračkom politikom i ekonomijom. Posledice tog aranžmana vide se i u razlici kursa na crnom tržištu, sankcijama i kontinuiranim tenzijama između regionalnih i globalnih aktera.
(Izvestili Yousef Saba; Uredio Frank Jack Daniel)
Pomozite nam da budemo bolji.
