Grenland Kao Upozorenje: Kako Spor S Trampom Gura Evropu Ka Manjoj Zavisnosti Od SAD

DAVOS, Švajcarska, 23. jan — Spor oko Grenlanda na Svetskom ekonomskom forumu ponovo je otkrio koliko su transatlantski odnosi krhki i koliko brzo se Evropa može naći suočena s nepredvidivim pritiscima iz Vašingtona. Iako su evropski lideri privremeno ujedinjeni u odgovoru na pritiske bivšeg predsednika Donalda Trampa, sagledavanje posledica i brz prelazak na strategije smanjenja rizika već su u toku.

Ulog je veliki: trgovinska razmena između EU i SAD je procenjena na oko 2.000 milijardi dolara, dok SAD i dalje igraju ključnu ulogu u okviru NATO saveza i u podršci Ukrajini. U tom kontekstu svaki diplomatski incident ima potencijal da naruši stabilnost partnerstva.

Na skupu u Davosu Tramp je prvo odbacio mogućnost da zauzme Grenland silom, a potom je istim danom odustao i od najava novih tarifa prema nekim evropskim zemljama. Umesto toga, on je istaknuo dogovor koji je navodno imao zajednički ton sa nizozemskim premijerom Markom Ruteom. Evropski lideri to tumače kao povlačenje pred snažnim međunarodnim pritiskom — ali upozoravaju da slični testovi verovatno slede.

Jedan visoki zvaničnik EU, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je upravo jasno i odlučno stajalište evropskih država pomoglo da se povuče crvena linija oko statusa Grenlanda kao autonomne teritorije Danske. "Postupili smo ispravno kada smo uzvratili i jasno stali na svoje, ali nije gotovo. Imaćemo stalna iskušenja", naveo je zvaničnik.

Šta Evropa planira da uradi

Evropa ubrzano radi na nizu koraka koji bi smanjili ranjivost na spoljne pritiske, u okviru strategije koju često nazivaju "de‑risking":

• Koalicije voljnih država: Umesto oslanjanja isključivo na opšte odluke 27 država članica, razmatraju se fleksibilne grupacije koje mogu brzo donositi zajedničke mere u oblastima bezbednosti i tehnologije.
• Pravna i finansijska oruđa: U decembru su članice EU iskoristile hitne odredbe da zamrznu stotine milijardi dolara ruskih sredstava — potez koji smanjuje rizik da pojedinačna zemlja kasnije blokira produženje mere.
• Industrijska zaštita: U planu je paket zakonodavnih mera sa zahtevima "Made In Europe" za strateške sektore i jačanjem uslova za direktne strane investicije, što ima cilj da smanji zavisnost od pojedinačnih tržišta.

Evropski komesar za prosperitet i industrijsku strategiju, Stephane Sejourne, rekao je da će te mere promeniti evropsku doktrinu u stratešnim sektorima i pomoći "de‑riskingu" ne samo od Kine nego i od drugih potencijalnih izvora geopolitičkog pritiska.

Diplomatija, trgovina i sigurnost

Evropski lideri istovremeno naglašavaju da ne žele prekid sa SAD. Vanredni samit evropskih lidera pozvao je da se nastave napori da se prošlogodišnji transatlantski trgovinski dogovor vrati na put ratifikacije. Kao što je nemački kancelar Friedrich Merz poručio u Davosu, transatlantsko partnerstvo ne treba olako otpisivati.

Ipak, pragmatični koraci ka diverzifikaciji su već započeti: posle potpisivanja sporazuma EU–Mercosur, zvaničnici kažu da su pregovori sa Indijom u naprednoj fazi, dok su nemačke kompanije prošle godine značajno smanjile ulaganja u SAD.

Na polju bezbednosti napredak ka punoj evropskoj vojnoj autonomiji biće spor. Iako postoje pozivi za povećanje izdvajanja za odbranu i čak razmatranja o zajedničkim evropskim snagama, analitičari ističu da će proći godine pre nego što Evropa značajno smanji svoju zavisnost od američkih kapaciteta, uključujući i u arktičkom regionu.

Zaključak

Spor oko Grenlanda poslužio je kao katalizator koji je ubrzao političke razgovore i konkretne mere u EU. Glavna dilema ostaje kako istovremeno očuvati nužno partnerstvo sa SAD i graditi veću stratešku autonomiju. Evropski zvaničnici sada teže fleksibilnijim koalicijama, jačanju industrijskih pravila i većoj spremnosti da odgovore zajednički kada se testira transatlantsko jedinstvo.

Citati: "To je težak put i biće potrebno vremena", rekla je Rosa Balfour iz Carnegie Europe. "EU mora da ojača", poručila je švedska potpredsednica vlade Ebba Busch.