Sirius Dog Sled Patrol je elitna danska jedinica koja patrolira severnim Grenlandom koristeći pasje sanke i grenlandske haskije. Sastoji se od šest dvočlanih timova koji provode do pet meseci na terenu, prelazeći do 700 milja (≈1.126 km) po patroli, u uslovima koji mogu pasti do −55 °C. Njihova uloga je prvenstveno izviđačka i nadzorna, a Danska je nedavno najavila dodatna vojska ulaganja za arktičku odbranu vredna £4,8 milijardi.
Elitna „vojska na pasjim sankama“: Kako Sirius čuva Grenland
The Greenland dogs of the Sirius Dog Sled Patrol are bred and trained for extreme cold and prolonged winter darkness - Louise Murray / Alamy Stock Photo
Sirius Dog Sled Patrol je izuzetna danska jedinica koja od 1941. godine čuva i izviđa zaleđene obale severnog Grenlanda koristeći pasje sanke i grenlandske haskije. Njihova specifična obuka, oprema i sposobnost da prežive u ekstremnim arktičkim uslovima čine ih jedinstvenom jedinicom na svetu.
Kako rade i zašto su posebni
Jedinicu čini šest dvočlanih timova, svaki sa do 15 grenlandskih pasa. Timovi provode i do pet meseci na terenu i prelaze do oko 700 milja (≈1.126 km) tokom jedne patrole, prosečno oko 20 milja (≈32 km) dnevno. Operativne temperature zimi mogu pasti i do −55 °C, uslovi u kojima mnoge tehnologije i vozila postaju nepouzdani ili neupotrebljivi.
The dogs will fight like wolves among themselves if not looked after properly - Fritz Hoffmann/Redux
U praksi se oslanjaju na tradicionalni način života i preživljavanja: spavaju u šatorima i snežnim zaklonima, hrane se lovom kada je potrebno, i koriste pse kao primarno prevozno sredstvo. Kao primarno oružje koriste repetirnu pušku M1917 Enfield, poznatu po pouzdanosti u ekstremnom hladnom vremenu.
Vojna i istorijska uloga
Sirius je imao značajnu ulogu tokom Drugog svetskog rata — patrolama su onemogućavali nemačkim snagama uspostavljanje baza na grenlandskoj obali — a jedinica je ponovno formirana 1950. tokom Hladnog rata zbog dugolinijskog izviđanja. Danas pokrivaju područje koje obuhvata oko 9.000 milja obale (≈14.480 km) i ostaju važan element danskog arktičkog nadzora.
2201 Greenland
„Koriste sredstvo prevoza koje se vekovima prilagođavalo tim uslovima, a mi to nadograđujemo dronovima i drugim resursima,“ kaže Torben Orting Jorgensen, bivši danski kontraadmiral.
Selektivnost i život u strogoj prirodi
Selekcija za jedinicu je izuzetno zahtevna i slična onoj u elitnim jedinicama: kandidati moraju dobro poznavati mape obale, naučiti veterinarske veštine, tehnike lova i preživljavanja, kao i kako da se nose sa susretima sa polarnih medvedima i sobovima (musk ox). Psihološka izdržljivost je ključna — mesecima su odsutni od civilizacije, bez drveća i stalne ljudske blizine, pa su psi često i emotivni oslonac članova patrola.
Tokom najtežih perioda pojedini vojnici gube i do 13 kg (oko 30 lb), ali ponose se sposobnošću da operišu u klimatski praktično nepristupačnim zonama.
The Sirius Patrol is named after the Dog Star, the brightest point in the Arctic night sky - Fritz Hoffmann/Redux
Suvremen kontekst: modernizacija i politika
Nakon javnih izjava američkog predsednika Donalda Trumpa o Grenlandu, Danska je obećala paket dodatnih vojnih ulaganja vredan 4,8 milijardi funti, koji uključuje pet novih patrolnih brodova i četiri drona dugog dometa, ali i pojačanje aktivnosti na arktičkim patrolama. Analitičari upozoravaju da bi svaka invazija bez znanja i iskustva u arktičkim uslovima bila izuzetno rizična.
Ograničenja i svrha
Iako su izuzetno prilagođeni izviđačke misije, Sirius timovi nisu osmišljeni za direktne sukobe sa velikim vojskim silama — njihova primarna uloga je dugolinijsko izviđanje, prisustvo i kontrola granica u teško pristupačnim rejonima. U slučaju oružanog sukoba strateški bi prioritet verovatno bio grad Nuuk i južniji delovi Grenlanda, izvan područja redovnog delovanja Sirius patrole.
Uprkos tome, iskustvo, znanje i sposobnost operisanja u uslovima u kojima je mnoge moderne tehnologije nemoguće upotrebiti čine Sirius jedinicu vrednom pažnje kao primer prilagođene arktičke odbrane.
Pomozite nam da budemo bolji.
