Kontroverzni povratak Japana nuklearnoj energiji: Kashiwazaki‑Kariwa, bezbednost i javno poverenje

Japanska vlada istovremeno gradi kapacitete obnovljive energije i planira obnovu nuklearne energije kako bi ojačala snabdevanje električnom energijom i ispunila klimatske ciljeve. Međutim, sećanja na katastrofu u Fukušimi 2011. i dalje duboko utiču na javno poverenje, pa su predstojeći koraci — uključujući restart najvećeg nuklearnog kompleksa na svetu — predmet široke debate i zabrinutosti.

Povratak nuklearne energije u politici

U februaru 2025. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije izbacilo je iz nacrta nacionalnog energetskog plana raniju formulaciju o postupnom napuštanju nuklearne energije. Krajem meseca kabinet je usvojio revidirani Sedmi strateški energetski plan, sa ciljem da nuklearna energija učestvuje sa oko 20% proizvodnje električne energije do 2040. To predstavlja jasnu promenu kursa u odnosu na politiku posle Fukušime.

Fukušima 2011. — podsetnik na rizike

11. marta 2011. Japan je pogodio snažan zemljotres magnitude ~9,0, a prateći cunami oštetio je pomoćne agregate u nuklearnoj elektrani Fukušima Daiiči. Iako su tada aktivni reaktori uspešno isključeni, prekid napajanja doveo je do otkazivanja sistema hlađenja, pregrevanja i delimičnog taljenja gorivih šipki u reaktorima 1–3. Nagomilani vodonik izazvao je eksplozije, a desetine hiljada ljudi su evakuisane iz radijusa od oko 30 km.

Stanje reaktora u Japanu i kompleks Kashiwazaki‑Kariwa

Pre 2011. Japan je imao 54 reaktora koji su zadovoljavali približno 30% domaće potrošnje električne energije. Danas, od 33 tehnički upotrebljiva reaktora, samo 14 proizvodi struju — restartovanja su često blokirana zbog regulatornih zahteva i javnog protivljenja.

Kashiwazaki‑Kariwa u prefekturi Niigata, kapaciteta ~8,2 GW i na površini od oko 4,2 km2, predstavlja najveći nuklearni kompleks na svetu. Iako je kompleks postojao decenijama, posle Fukušime njegovo puno stavljanje u rad je odloženo. Tepco — kompanija koja upravlja postrojenjem i koja je vodila Fukušimu Daiiči — pokušala je da ponovo pokrene reaktor br. 6 19. januara, ali je restart privremeno odložen zbog kvara alarma tokom probnog ispitivanja opreme. Tepco i dalje očekuje uskoro puštanje reaktora u rad; njegovo uključivanje bi povećalo snabdevanje Tokija za oko 2%.

Bezbednosne mere i neizvesnost javnosti

Tepco navodi da je u Kashiwazaki‑Kariwi preduzeto više bezbednosnih mera: postavljeni su morski zidovi i vodonepropusna vrata, instalirani su mobilni dizel agregati, unapređeni su sistemi filtracije i obezbeđen je veliki park vatrogasnih vozila. Prema kompaniji, na lokaciji radi oko 6.000 radnika angažovanih na održavanju i pripremama za rad.

Ipak, zabrinutost ostaje: stanovnici u regionu strahuju od mogućeg incidenta koji bi zahtevao masovnu evakuaciju (procene govore i do ~420.000 ljudi unutar kruga od 30 km), dok povratak Tepca na scenu budi dodatne emocije zbog njihove uloge u Fukušimi.

Skandal sa falsifikovanjem podataka

Javno poverenje dodatno je poljuljano otkrićem da je Chubu Electric Power falsifikovala podatke o seizmičkom riziku tokom regulatorne revizije pred restart reaktora u elektrani Hamaoka. Japanska agencija za nuklearnu regulativu (NRA) poništila je tu bezbednosnu proveru i razmatra dalju inspekciju sedišta kompanije, što je ilustracija da su transparentnost i poverenje ključni za prihvatanje nuklearne politike.

Globalni kontekst: Dok su mnoge države ponovo investirale u nuklearne kapacitete i naučno gledano nuklearna energija ima visoke bezbednosne standarde, sukob između strateških klimatskih ciljeva i straha javnosti od nuklearnih rizika ostaje centralna tema u Japanu.

Zaključak: Japan kreće ka postepenom povratku nuklearne energije kako bi podržao dekarbonizaciju, ali uspeh te politike zavisiće od regulatorne čvrstine, tehničke bezbednosti i, možda najviše, obnove poverenja javnosti.

Autor: Felicity Bradstock za Oilprice.com (izvorni tekst), prilagođeno i uređeno za srpsko govorno područje.