Kubanski ambasador u Kolumbiji, Carlos de Cespedes, optužio je SAD za "međunarodnu pirateriju" i naveo da Vašington sprovodi pomorsku blokadu koja otežava dolazak venecuelanske nafte na Kubu. Prekid isporuka iz Venezuele dodatno opterećuje već ranjenu kubansku ekonomiju, a američka administracija razmatra i mogućnost potpune energetske blokade. De Cespedes je poručio da pritisak neće slomiti kubansku odlučnost, dok međunarodna zajednica prati razvoj događaja.
Kubanski Ambasador Optužuje SAD Za "Međunarodnu Pirateriju" — Pomorska Blokada Preti Da Ostavi Kubu Bez Venecuelanske Nafte
Cuba's President Miguel Diaz-Canel waves a Cuban flag during a march outside the US embassy in Havana, to protest against Washington's aggressive policies in the region [File: Norlys Perez/Reuters]
Kubanski ambasador u Kolumbiji, Carlos de Cespedes, optužio je Sjedinjene Države za ono što je nazvao "međunarodnom piraterijom" i tvrdio da Vašington sprovodi efikasnu pomorsku blokadu koja ograničava dotok venecuelanske nafte na ostrvo.
"Kuba se suočava s moćnijim pretnjama od strane SAD nego u poslednjih 67 godina od revolucije", rekao je de Cespedes za Al Jazeeru, aludirajući na decenije sankcija i vojnih pritisaka.
Prema njegovim rečima, mere kojima SAD sprečavaju dotok venecuelanske nafte predstavljaju "međunarodnu pirateriju u Karipskom moru" i ozbiljno ugrožavaju energetske potrebe Kube. De Cespedes je istakao da, uprkos pritiscima, Havana neće popustiti.
Kako je do toga došlo
Kubanska strana tvrdi da je dotok nafte iz Venezuele gotovo u potpunosti prekinut nakon nedavnog američkog vojnog napada na Venecuelu i privođenja predsednika Nicolasa Madura. Venezuela je decenijama bila glavni snabdevač naftom za Kubu.
Donald Trump je ranije izjavio da sada neće biti "ni trunku" venecuelanske nafte za Kubu, dok zvaničnici administracije razgovaraju o merama kojima bi se dodatno pojačao pritisak na Karakas. Kritičari navode da su američke akcije nadzora, presretanja i zaplene nekih tankera u Karipskom regionu ekvivalentne pirateriji.
Potencijalne posledice
Iako Kuba i dalje uvozi naftu iz drugih izvora, uključujući Meksiko, gubitak venecuelanskih isporuka dodatno opterećuje već ranjenu ekonomiju ostrva. Politico je izvestio da Trampova administracija razmatra i uvođenje potpune energetske blokade Kube — poteza koji bi, prema upozorenjima, mogao dovesti do humanitarne krize u zemlji od oko 11 miliona stanovnika.
Kubanska vlada navodi da su trgovinske i bezbednosne veze sa Madurovom vladom bile bliske, a prema nekim izvorima iz Havane, tokom incidenta u Venezueli poginulo je skoro 50 kubanskih vojnika. Te tvrdnje su deo spornog i složenog narativa koji zahteva dodatnu proveru nezavisnih izvora.
Geopolitički kontekst
Od 1959. godine, kada je revolucija dovela Fidela Kastra na vlast i zbacila režim koji je podržavao Vašington, odnosi između SAD i Kube bili su često neprijateljski. U aktuelnoj administraciji pominju se zagovornici ostrog pristupa prema Havani, među kojima su i uticajne ličnosti kao što je senator Marco Rubio.
U poslednje vreme američka National Security Strategy naglašava preusmeravanje spoljne politike i resursa ka zapadnoj hemisferi, dok je američki predsednik u svojim izjavama prizvao i reference na Monroovu doktrinu — istorijski princip koji upozorava spoljnu intervenciju u američkim sferama uticaja.
"To nas neće pokoriti niti slomiti našu odlučnost čak i ako nam ne stigne ni jedna kap nafte", poručio je de Cespedes i pozvao na spremnost da se brani mir, citirajući antiimperijalističke stavove Fidela Kastra.
Ova kriza je i diplomatsko i humanitarno pitanje koje će verovatno imati posledice za celo region, dok međunarodna zajednica prati dalje pomake i reakcije sa obe strane.
Pomozite nam da budemo bolji.
