Žuta linija je de fakto vojna granica unutar Pojasa Gaze koja obuhvata oko 58% enklave i nastala je tokom povlačenja izraelskih snaga u prvoj fazi primirja. Linija stvara unutrašnje zone kontrole koje ograničavaju kretanje civila, pristup pomoći i povratak raseljenih. Posledice uključuju masovne ruševine, dugotrajne potrebe za čišćenjem i obnovom, velike gubitke poljoprivrede i teške psihološke posledice, naročito kod dece.
„Žuta linija“ u Gazi: Kako nepropisna granica oblikuje svakodnevicu i preživljavanje
(Al Jazeera)
Gaza – Nekoliko metara od betonskih blokova ofarbanih u žuto, koji označavaju novu liniju povlačenja izraelske vojske u istočnom delu grada, Zaid Mohammed — raseljeni palestinski otac četvoro dece — sa porodicom se skloni u malom šatoru među ruševinama.
Šta je „žuta linija“?
Žuta linija je naziv za demarkacionu crtu i seriju izraelski označenih vojnih zona unutar Pojasa Gaze do kojih se, prema zvaničnim objavama i mapama, izraelske snage povukle u prvoj fazi primirja u oktobru. Prema izraelskim vojnim mapama, linija ulazi 1,5 km do 6,5 km unutar Gaze od istočnog graničnog pojasa i obuhvata otprilike 58% enklave.
Kako utiče na civile
Linija deli Pojas Gaze na dve zone: istočni deo koji je de fakto pod izraelskom kontrolom i zapadni deo gde su Palestinci nominalno slobodniji u kretanju, ali i dalje izloženi vazdušnim udarima, naređenjima za prinudno raseljavanje i ostalim sigurnosnim rizicima.
A yellow block demarcating the “Yellow Line,” is visible in Khan Younis in southern Gaza Strip on Thursday, January 22, 2026. [Abdel Kareem Hana/AP Photo]
Zaidov šator stoji usred izravnane urbane oblasti; krhotine i srušene zgrade vidljive su na sve strane. Prema proceni UN-a, uklanjanje više od 60 miliona tona ruševina u Gazi moglo bi potrajati više od sedam godina.
„Granatiranje i pucnjava traju dan-noć,“ rekao je Zaid za Al Jazeeru. „Izraelski vojnici su samo nekoliko stotina metara odavde. Ponekad čujemo bagera kako ruše kuće ili poravnavaju poljoprivredno zemljište. Opasno je kretati se i nekoliko koraka izvan ovog područja.“
Pomicanje zona i humanitarne posledice
Prema agencijama Ujedinjenih nacija i humanitarnim organizacijama, ove zone su se tokom sukoba više puta širile, pomerale i povlačile, stvarajući de fakto unutrašnje granice koje ograničavaju kretanje civila, pristup pomoći i opstanak. Kancelarija UN za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) dokumentovala je da je u određenim periodima više od 70% teritorije bilo pod naređenjima za evakuaciju ili smatrano nesigurnim.
Tokom decembarske posete, načelnik Generalštaba izraelske vojske, general-potpukovnik Eyal Zamir, opisao je žutu liniju kao „novu graničnu crtu“, što je dodatno naglasilo njen uticaj na administrativnu i sigurnosnu situaciju u enklavi.
INTERACTIVE-GAZA CEASEFIRE-jan 25, 2026_Death toll tracker-1765554400
Psihološki i ekonomski uticaji
Stalna promena vojnih zona i neizvesnost ostavljaju teške posledice na mentalno zdravlje stanovništva. Stručnjaci iz SZO i UNICEF-a izveštavaju o povišenom nivou anksioznosti, nesanice i traumatskih poremećaja, posebno kod dece koja uče „nove mape“ bezbednosti — koje ulice izbegavati i kojim pravcima bežati tokom napada.
Žuta linija preseče i egzistenciju: poljoprivrednici vide svoja imanja, ali im je uskraćen pristup; radna mesta nestaju kad su poslovni objekti preblizu nebezbednih zona. FAO je dokumentovao značajne gubitke poljoprivrednog zemljišta usled ograničenog pristupa i vojne aktivnosti.
Trajna realnost
Čak i u periodima relativnog zatišja, žuta linija nastavlja da oblikuje gde ljudi žive, kako se kreću i da li se usuđuju da obnove domove. Za mnoge porodice svaka promena na mapama znači novo raseljavanje, gubitak prihoda i dodatnu psihološku traumu.
Zaključak: Žuta linija možda nije uvek označena na terenu, ali je duboko upisana u svakodnevni život stanovnika Gaze — određuje bezbednost ulice, sudbinu polja i mogućnost povratka i obnove.
Pomozite nam da budemo bolji.
