Tokijski sud je naložio Severnoj Koreji isplatu po 22 miliona jena (oko 143.000 USD) četvoro preživelih iz programa repatrijacije (1959–1984), ukupno 88 miliona jena. Sud je utvrdio da su podnosioci tužbe decenijama živeli u surovim uslovima bez slobode i osnovnih prava. Presuda, usled višegodišnje pravne borbe, predstavlja važan pravni presedan, ali je njena primena i naplata odštete i dalje neizvesna.
Tokijski Sud Naložio Severnoj Koreji Isplatu Odštete Preživelima „Raja Na Zemlji“ — Po 22 Miliona Jena Svakom
Plaintiffs, their lawyers and supporters gather outside the Tokyo District Court after winning its decision ordering North Korea to pay damages over its decades-long human rights violations after luring them to move to the North by Pyongyang's false promises of living in "paradise on Earth," on Monday, Jan. 26, 2026, in Tokyo, Japan. (AP Photo/Mari Yamaguchi)(ASSOCIATED PRESS)
Tokijski sud je u ponedeljak proglasio odgovornom vladu Severne Koreje za kršenja ljudskih prava četvoro ljudi koje je Pjongjang doveo lažnim obećanjima o životu u „raju na Zemlji“, i naložio isplatu po 22 miliona jena (oko 143.000 USD) po osobi, odnosno ukupno 88 miliona jena (oko 572.000 USD). Presuda je dočekana kao važan pravni i moralni korak za preživele i njihove pristalice, ali njena primena ostaje neizvesna.
Presuda i obrazloženje suda
Sudija Taiichi Kamino utvrdio je da su podnosioci tužbe — etnički Korejci i Japanci koji su se između 1959. i 1984. godine preselili u Severnu Koreju u okviru državnog programa repatrijacije — decenijama živeli u surovim uslovima bez slobode izbora prebivališta, škole ili posla, često suočeni s glađu i mrazu. Sud je zaključio da su obećanja o besplatnom zdravstvenom sistemu, obrazovanju i sigurnim poslovima bila lažna i da su značajno narušila živote žrtava.
Plaintiffs, including Eiko Kawasaki, left, and Hiroko Saito, talk to reporters inside the Tokyo District Court after its decision to order North Korea to pay damages to its human rights violations after luring them to move to the North by Pyongyang's false promises of living in "paradise on Earth," on Monday, Jan. 26, 2026, in Tokyo, Japan. (AP Photo/Mari Yamaguchi)(ASSOCIATED PRESS)
„Nije preterano reći da im je Severna Koreja uništila veći deo života“, rekao je sudija Kamino prilikom izricanja presude.
Proces i dosadašnje pravne bitke
Postupak je započeo 2018. godine kada je petoro podnelo tužbu tražeći po 100 miliona jena (oko 650.000 USD) po osobi zbog "ilegalnog navlačenja i pritvaranja". Dvoje tužilaca je preminulo; jedan je zamenjen sinom, pa sada postoji četvoro aktivnih podnosioca tužbe. U presudi iz 2022. niži sud je odbio zahtev za odštetu zbog pitanja nadležnosti i zastarelosti, ali je Viši sud u Tokiju 2023. utvrdio da je došlo do povrede osnovnih prava i vratio predmet na ponovno odlučivanje o visini odštete.
Iskustvo preživele: Eiko Kawasaki
Među tužiocima je i 83-godišnja Eiko Kawasaki, Korejka druge generacije rođena u Kjotu, koja se 1960. godine preselila u Severnu Koreju nakon propaganda organizacije Chongryon. Kawasaki je kasnije opisala prizor u luci i uslove života kao šokantne: izgladneli ljudi, oronule zgrade i brzo shvatanje da je bila prevarena. Provela je 43 godine u Pjongjangu pre nego što je 2003. pobegla u Japan preko Kine. I danas ne zna šta je s nekim članovima porodice koji su ostali u Severnoj Koreji.
FILE - Eiko Kawasaki, a Korean born in Japan, speaks during an interview in Tokyo Friday, Aug. 24, 2018. (AP Photo/Yuri Kageyama, file)(ASSOCIATED PRESS)
„Presuda je tek početak,“ rekla je Kawasaki, ali je dodala da ne očekuje reakciju Severne Koreje.
Šta može uslediti
Japan i Severna Koreja nemaju diplomatske odnose; Pjongjang nije učestvovao u postupku niti odgovorio na tužbe. Advokat podnosilaca tužbe, Kenji Fukuda, upozorio je da je sprovođenje i naplata odštete veliki izazov, ali je naveo mogućnost oduzimanja eventualnih severnokorejskih sredstava zadržanih u Japanu kao jedan od pravnih puteva.
Podnosioci tužbe traže i odgovornost Chongryona, kao i veću podršku japanske vlade za ljude koji su i dalje zarobljeni u Severnoj Koreji. Organizacija Human Rights Watch (Kane Doi, direktor za Japan) pozvala je vladu Japana da iskoristi ovu presudu kako bi dodatno pritisla Pjongjang da prizna i nadoknadi štetu.
Kontekst i posledice
Program repatrijacije koji je Severna Koreja vodila od 1959. godine doveo je više od 93.000 etničkih Korejaca iz Japana (kao i njihove japanske supružnike i rođake) u Pjongjang. Prema grupama koje pomažu bežalicama, tek oko 150 osoba uspelo je da se vrati u Japan; danas u Japanu živi oko pola miliona etničkih Korejaca koji često doživljavaju diskriminaciju.
Ova presuda ima simboličku težinu jer formalno potvrđuje odgovornost Severne Koreje za sistematska kršenja prava koja su ostavila trajne posledice na stotine ljudi i njihove porodice. Ipak, stvarna naplata i političke posledice presude ostaju neizvesne.
Pomozite nam da budemo bolji.
