MSF pristaje da dostavi imena zaposlenih Izraelu — zašto je to toliko kontroverzno?

Humanitarna organizacija Doctors Without Borders (MSF) saopštila je da je, kao izuzetak i uz mere zaštite, spremna da izraelskim vlastima preda ograničenu listu imena nekih svojih palestinskih i međunarodnih zaposlenih u Gazi i na ostalim delovima okupiranih palestinskih teritorija.

Šta je MSF rekao

MSF je naveo da se suočio sa „nemogućim izborom“: ili da preda tražene informacije ili da bude prisiljen da obustavi svoje operacije nakon što je 1. januara Izrael ukinuo licence 37 humanitarnih organizacija zbog novih „standarda bezbednosti i transparentnosti“.

U javnom saopštenju MSF je istakao da će, kao izuzetak i pod jasnim parametrima koji imaju za cilj bezbednost osoblja, podeliti definisanu listu imena palestinskih i međunarodnih zaposlenih. Organizacija tvrdi da su palestinski zaposleni pristali na ovo rešenje nakon opsežnih razgovora.

Šta Izrael zahteva

Prema pravilima izraelskog Ministarstva za dijasporu, organizacije su pozvane da dostave detaljne informacije o zaposlenima, uključujući pasoše, životopise (CV) i imena članova porodice, pa čak i decu. Takođe je navedeno da će se odbacivati organizacije koje, kako Izrael tvrdi, podstiču rasizam, negiraju postojanje države Izrael ili Holokaust ili podržavaju oružanu borbu protiv države.

Zašto su kritike oštre

Kritičari upozoravaju da bi davanje ličnih podataka moglo ozbiljno ugroziti bezbednost zdravstvenih radnika i humanitaraca, posebno u kontekstu višestrukih optužbi i incidenata tokom sukoba. U izveštaju se navodi da je izraelska vojska tokom sukoba ubila više od 1.700 zdravstvenih radnika, uključujući 15 zaposlenih u MSF-u — podaci koji su izazvali široku zabrinutost među humanitarnim akterima.

„Izuzetno je zabrinjavajuće, s aspekta brige o osoblju, zaštite podataka i temeljne predanosti humanosti, da bi MSF doneo ovakvu odluku,“ rekao je bivši zaposleni MSF-a za Al Jazeeru.

Britanski hirurg-volonter Ghassan Abu Sittah rekao je da je odluka moralno problematična i dodao da se postavlja pitanje koliko je pristanak zaposlenih u uslovima ekstremnog pritiska zaista slobodan. Neki eksperti su, takođe, ukazali na moguće kršenje zakona o zaštiti podataka EU.

MSF-ov stav o bezbednosti zapošljavanja

MSF je ponovio da „nikada svesno“ ne zapošljava osobe koje se bave vojnom aktivnošću i da će deljenje podataka vršiti samo uz jasne garancije koje stavljaju bezbednost osoblja u prvi plan. Organizacija je upozorila i da su im od 1. januara 2026. onemogućeni dolasci međunarodnog osoblja u Gazu, dok su sve njihove isporuke blokirane.

Širi kontekst i humanitarna situacija

Izraelske vlasti kažu da je 23 organizacije prihvatilo nove procedure registracije, dok druge razmatraju. Humanitarna situacija u Gazi ostaje teška: iako su neki izveštaji govorili o smanjenom riziku od neposrednog masovnog sela glađu, stanovništvo i dalje trpi velika razaranja, masovna raseljavanja i kolaps zdravstvenog sistema.

Izrael je najavio da će propustiti do 600 kamiona pomoći dnevno, ali lokalni izvori navode da se u praksi kroz pojas Gaze pušta znatno manje kamiona — oko 200 dnevno — što ograničava mogućnost hitnih isporuka.

Moguće posledice

Predaja ličnih podataka može imati nekoliko posledica: kratkoročno omogućiti nastavak rada određenih humanitarnih servisa, ali istovremeno povećati rizik za pojedinačne zaposlene i njihove porodice. Donošenje takvih odluka dovodi u pitanje osnovne principe zaštite podataka i dužnosti brige koje humanitarne organizacije navode kao svoju obavezu.

Zaključak: MSF se našao pred teškim izborom između nastavka pružanja zdravstvene pomoći u ekstremno ograničenim uslovima i rizika da izloži svoje zaposlene potencijalnoj opasnosti. Odluke koje slede od organizacija i međunarodne zajednice određivaće koliko daleko humanitarne operacije mogu da opstanu u takvom okruženju.