Mark Thomson, novi direktor CERN‑a, izjavio je da veruje da će biti moguće obezbediti sredstva za izgradnju Future Circular Collidera (FCC), prstena od oko 91 km, procenjenog na oko $19,5 milijardi. Polovina troškova pokriva se iz postojećeg budžeta, a privatni donatori su obećali $1 milijardu. Odluka CERN‑ovog saveta očekuje se 2028. godine, dok bi FCC mogao početi rad u drugoj polovini 2040‑ih, uz paralelne nadogradnje postojećeg LHC‑a na HL‑LHC.
Šef CERN‑a Optimističan O Finansiranju Novog Sudarača Čestica (FCC) — Procena $19,5 Milijardi
The Future Circular Collider would have a circumference of 91 kilometres, at an average depth of 200 metres (HANDOUT)(HANDOUT/European Organization for Nuclear Research (CERN)/AFP)
Mark Thomson, novi direktor evropske laboratorije za fiziku CERN, izrazio je optimizam da će biti moguće obezbediti milijarde dolara potrebne za izgradnju Future Circular Collidera (FCC) — dosad najvećeg predloženog sudarača čestica na svetu.
Šta je FCC i zašto je važan
Planirani FCC bio bi prsten za sudaranje protona obima oko 91 kilometar i prosečne dubine od 200 metara. Njegov cilj je da istraži nepoznate komponente svemira: tamnu materiju i tamnu energiju, za koje naučnici veruju da čine oko 95% svemira, a koje do sada nisu direktno opažene.
Finansije, rokovi i podrška
Thomson je rekao da bi izgradnja FCC‑a koštala oko $19,5 milijardi. Otprilike polovina te sume predviđena je iz postojećeg tekućeg budžeta CERN‑a, dok za drugu polovinu treba obezbediti dodatna sredstva iz drugih izvora. U decembru su, prvi put u istoriji laboratorije, privatni donatori obećali $1 milijardu za projekat.
"Lično sam vrlo optimističan, ali to neće biti jednostavno," rekao je Thomson novinarima.
CERN ima 25 zemalja članica, a savet organizacije treba da donese odluku o pokretanju FCC‑a do 2028. godine. Thomson navodi da bi projekat mogao početi sa radom u drugoj polovini 2040‑ih, ukoliko bude dobijena potrebna finansijska i politička podrška.
LHC danas i prelazak na HL‑LHC
Trenutno je najmoćniji instrument CERN‑a Veliki hadronski sudarač (LHC) — prsten dužine 27 kilometara koji radi oko 100 metara ispod tla Francuske i Švajcarske. Među najvećim dostignućima LHC‑a je potvrda postojanja Higsovog bozona 2012. godine.
Očekuje se da će LHC raditi do otprilike 2040. godine, uz planirane periode zastoja za nadogradnje. Nakon kratke pauze, LHC treba da se vrati u rad u februaru, a zatim će biti zaustavljen u junu radi nadogradnje na High Luminosity LHC (HL‑LHC). Nadogradnje uključuju snažnije fokusirajuće magnete i poboljšanu optiku, što će omogućiti veći broj sudara i detaljnija istraživanja.
Šta ovo znači za nauku
Thomson ističe da su nadogradnje i budući FCC prilika za veliki korak napred u razumevanju osnovnih fizičkih procesa. Više podataka znači jasniju sliku, a potencijal za neočekivana otkrića čini ove projekte ključnim za budućnost fizike čestica.
Izvori: izjave direktora CERN‑a Mark Thomsona; zvanične procene i planovi CERN‑a.
Pomozite nam da budemo bolji.
