Izveštaj ODI Global otkriva da su male ostrvske države ocenile Kinu kao najcenjenijeg bilateralnog partnera za razvojnu pomoć, delom zbog smanjenja američke pomoći i povlačenja iz klimatskih programa. Anketa je obuhvatila 29 zemalja (jul–nov 2025). Podaci za 2020–2023 pokazuju da je Kina izdvojila oko 6 milijardi USD, više od Australije, SAD i Japana. Istraživanje upozorava na ograničen domet inovativnih finansijskih instrumenata i veliku ranjivost zbog ekstremnih vremenskih događaja.
Anketa: Kina Najcenjeniji Razvojni Partner Malih Ostrvskih Država Dok Zapad Smanjuje Pomoć
FILE PHOTO: A Mauritian man tends to his vegetables in Terre Rouge May 8, 2008. Ed Harris/File Photo
LONDON — Istraživanje među malim ostrvskim državama u razvoju, uključujući Mauricijus i Maldive, pokazalo je da su te zemlje Kinu ocenile kao najvrednijeg bilateralnog partnera za razvojnu pomoć, dok Sjedinjene Države smanjuju izdvajanja, a Vašington se povlači iz finansiranja klimatskih programa, navodi izveštaj organizacije ODI Global.
Anketa koju je ODI sprovela između jula i novembra 2025. obuhvatila je zvaničnike iz 29 država — od Kariba do Južnog kineskog mora, uključujući Solomonska Ostrva, Papuu Novu Gvineju, Barbados, Zelenortska Ostrva (Cabo Verde), Mauricijus i Maldive. Među zemljama koje Svetska banka svrstava u grupu malih ostrvskih razvijenih država nalaze se i neke kopnene države poput Belizea i Gvajane.
Rezultati i geografske razlike
U zbiru odgovora, vlade su izdale Kinu kao najcenjenijeg bilateralnog partnera — nalaz koji, kako ističe glavna autorka izveštaja Emily Wilkinson, nosi geopolitičke implikacije. Wilkinsons je posebno naglasila neočekivano snažan plasman Kine među karipskim zemljama, regionom u kojem su istorijski dominirale SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
FILE PHOTO: A Mauritian man tends to his vegetables in Terre Rouge May 8, 2008. REUTERS/Stringer/File Photo
"Ove države su važne donorima iz geopolitičkih razloga", rekla je Emily Wilkinson za Reuters.
Detaljnija podela pokazuje nijanse: Ujedinjeno Kraljevstvo je bilo na prvom mestu za polovinu anketiranih zemalja u Karibima, dok je Australija bila vodeći partner u Pacifiku. Kina je, pak, bila najcenjenija u državama Atlantskog okeana, Indijskog okeana i regiona Južnog kineskog mora.
Finansijski tokovi (2020–2023)
Analiza finansijskih tokova ODI za period 2020–2023 pokazuje da je Peking izdvojio oko 6 milijardi dolara razvojne pomoći malim ostrvskim državama, što premašuje zvanične razvojne tokove iz Australije (4,78 milijardi USD), Sjedinjenih Država (3,17 milijardi USD) i Japana (2 milijarde USD). Te cifre se odnose na period pre povratka Donalda Trumpa na mesto predsednika SAD u januaru 2025. — tokom čijeg mandata je, navodno, došlo do oštrog smanjenja aktivnosti USAID-a i finansiranja klimatskih inicijativa.
Izazovi i ranjivosti
Anketa je takođe ukazala da, iako donor države sve više promovišu inovativne instrumente finansiranja — poput zamene duga i klauzula o pauzi duga u vreme klimatskih katastrofa — njihova primena ostaje ograničena. Zvaničnici iz malih ostrvskih država ističu da je najveći problem disproporcionalni uticaj ekstremnih vremenskih događaja na njihove ekonomije i veoma ograničen pristup koncesionom finansiranju.
"Veća ranjivost koju ove zemlje navode jeste disproporcionalni uticaj ekstremnih vremenskih događaja na njihove ekonomije i činjenica da mnoge od njih imaju veoma ograničen pristup koncesionom finansiranju," navodi Wilkinson, dodajući da pomenuti instrumenti ne rešavaju suštinski problem jer ne smanjuju ukupan nivo duga.
Izveštaj naglašava da geopolitičke promene u raspodeli pomoći, kao i ograničen pristup povoljnim finansijskim sredstvima, dodatno povećavaju rizike za male ostrvske države suočene sa klimatskim i ekonomskim pritiscima.
Pomozite nam da budemo bolji.
