Delimično otvaranje prelaza Rafah izaziva sukob između Egipta i Izraela. Izraelski predlog predviđa da više ljudi može da izađe nego da se vrati, uz daljinski nadzor pri izlasku i stroge vojne provere pri povratku. Kritičari upozoravaju da bi takav režim mogao poslužiti za prisilno raseljavanje i trajnu kontrolu nad prelazom, dok je uloga EU nejasna.
Rafah Pod Napetostima: Izrael Traži "Više Izlazaka Nego Ulaza", Egipat Odbacuje
(Al Jazeera)
Kako se ubrzavaju pripreme za delimično ponovo otvaranje prelaza Rafah, preliminarno zakazano za nedelju, izbio je ozbiljan spor između Egipta i Izraela oko uslova kretanja Palestinaca kroz ovaj ključni prelaz.
Mnogi stanovnici Gaze pokušavaju da odu zbog hitnih medicinskih potreba koje lokalni zdravstveni sistem ne može da zadovolji posle više od dve godine rata, koji kritičari opisuju kao genocid. Drugi žele da se ponovo ujedine sa porodicama ili da nastave školovanje — sve aktivnosti koje je sukob zaustavio.
Šta predlaže Izrael i zašto Egipat reaguje
Prema izveštaju javnog emitera Kan, izraelski pregovarači su navodno stavili uslov da broj Palestinaca koji napuštaju Gazu i ulaze u Egipat mora biti veći od broja onih kojima će biti dozvoljen povratak. Egipat je, kako se navodi, odbio ovu asimetričnu formulu i zahteva "jednak odnos" ulazaka i izlazaka, strahujući da bi jednosmerni režim mogao podstaći trajnu emigraciju i smanjenje broja stanovnika Gaze.
Tehnički predlog — daljinski nadzor naspram vojne kontrole
Izveštaj sajta Ynet i bezbednosni izvori otkrili su tehničke detalje predloženog režima. Navodno bi svi putnici bili prethodno proveravani od strane izraelske službe Šin Bet 24 sata unapred, ali bi procedura na samom prelazu zavisila od smera kretanja:
Izlazak iz Gaze: Za one koji napuštaju Gazu navodi se da neće biti fizičkog izraelskog prisustva u terminalu, već sistem "daljinskog upravljanja". Kamere za prepoznavanje lica prenosile bi uživo snimke u izraelski komandni centar, gde bi službenici mogli da daljinski zaključavaju elektronska vrata ako identifikuju osumnjičene osobe.
Ulazak u Gazu: Povratnici bi, prema istim izvorima, bili usmeravani kroz izraelski vojni kontrolni punkt iza granice, gde bi prolazili telesne pretrage, rendgen skeniranje i biometrijsku verifikaciju od strane izraelskih vojnika pre ulaska iza "žute linije" — dela Gaze koji, kako se navodi, Izrael i dalje kontroliše.
Evropska misija za nadzor prelaza navodno bi bila prisutna, ali je njena uloga preliminarno nejasna.
Reakcije i moguće posledice
Stručnjaci i zvaničnici upozoravaju da bi predloženi režim mogao promeniti prirodu prelaza Rafah. General-major Samir Farag je izjavio za Al Jazeeru da Izrael pokušava da zaobiđe Sporazum o kretanju i pristupu iz 2005. i da otvaranje "u jednom smeru" liči na politiku izmeštanja, što je, kako je naveo, Egipat odbacio.
Ibrahim Al-Madhoun iz Palestinske institucije za medije ocenio je ovaj model kao "platformu za sortiranje" koja podstiče odlazak a otežava povratak. Bezbednosni stručnjak Osama Khaled upozorava da bi elektronski nadzor i stalne provere omogućili trajnu kontrolu nad jednim od glavnih životnih pravaca Gaze.
Penzionisani izraelski general Amir Avivi, koji savetuje vojsku, izjavio je da su očišćene površine u Rafahu za izgradnju velikog objekta ili kampa — koji bi, prema njegovim rečima, mogao primiti stotine hiljada ljudi i biti opremljen sistemima za identifikaciju, uključujući prepoznavanje lica.
Predloženi režim, ako bude sproveden, predstavlja značajan raskorak u odnosu na 2005. godinu, kada je Rafah definisan kao palestinsko-egipatski prelaz pod nadzorom EU, sa ciljem da se očuva palestinska suverenost nad prelazom.
Zaključak: Spor oko Rafaha nije samo tehničko pitanje kontrole prolaza — reč je o političkoj i humanitarnoj debati koja određuje da li će prelaz ostati životna veza za stanovnike Gaze ili postati instrument dugoročne kontrole i pritiska.
Pomozite nam da budemo bolji.
