Studija u časopisu Geology otkriva ključ očuvanja fosila Ediacara Biota: autigenička glina koja je nastala u peščanim sedimentima delovala je kao prirodni cement i sačuvala obrise mekog tkiva. Istraživanje zasnovano na analizi izotopa litijuma iz uzoraka sa Newfoundland-a ukazuje na to da su uslovi okoline i hemija morskog dna ključni, a ne posebno biološko svojstvo organizama. Ovo otkriće pomaže u razumevanju prelaza iz Neoproterozoika u Paleozoik.
Zašto su fosili Ediacara Biota opstali skoro 600 miliona godina? Naučnici otkrili iznenađujući razlog
Experts Have Cracked the Case of These Odd FossilsMARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARY - Getty Images
Naučnici veruju da su razotkrili mehanizam koji objašnjava zašto su fosili mekotelesnih organizama iz perioda pre Kambrijske eksplozije sačuvani skoro 600 miliona godina. Novi rad ukazuje da je ključ u sedimentima — i hemiji morskog dna —, a ne u nekoj posebnoj „neuništivosti“ samih organizama.
Fosili poznati kao Ediacara Biota dugo su predstavljali zagonetku: kako su oblici bez kostiju i školjki ostali u fosilnom zapisu, iako bi ih talasi i oluje u većini slučajeva razneli pre nego što bi mogli da fosilizuju?
U studiji objavljenoj u časopisu Geology, tim Lidye Tarhan sa Yale Univerziteta analizirao je izotope litijuma u uzorcima prikupljenim iz peščanih i muljevitih sedimenata na Newfoundlandu (Kanada). Analize su pokazale prisustvo specifičnih glinenih čestica u sedimentu koji je prekrivao organizme. Te ranije glinene naslage omogućile su formiranje nove gline direktno u morskom dnu oko već zakopanih ostataka.
Kako je to sačuvalo fosile? Autigenička (nastala in situ) mineralizacija gline delovala je poput prirodnog cementa: slepljivala je zrna peska i fiksirala obrise i impresije mekog tkiva u peščaru. Na taj način, umesto da budu izbrisane, fine strukture organizama su ostale utisnute i očuvane do danas.
„Ediacara Biota izgledaju potpuno bizarno. Neki imaju trirazijalnu simetriju, neki spiralne krakove, neki fraktalnu strukturu. Teško je odmah reći gde ih svrstati u stablo života,“ rekao je Lidya Tarhan u saopštenju Geological Society of America.
Ranije hipoteze objašnjavale su očuvanje fosila svojstvima samih organizama — npr. posebnom hemijskom otpornosti ili neočekivano čvrstim telima. Nova studija, međutim, naglašava važnost okoline: hemija vode i sedimenta tokom Ediakara perioda stvorila je povoljne uslove za izuzetnu fosilizaciju.
Zašto to znači više za paleontologiju
Razumevanje procesa koji su omogućili očuvanje Ediakara Biota važno je ne samo za objašnjenje njihove donekle iznenadne pojave u fosilnom zapisu, već i za tumačenje njihovog nestanka pri kraju ediakarskog perioda i za šire pitanje kako su se razvili složeniji oblici života u prelazu iz Neoproterozoika u Paleozoik.
Zaključak: Izuzetan fosilni zapis Ediakara Biota manje je zasluga „superotpornosti“ samih organizama, a više posledica geokemijskih i sedimentnih procesa — posebno autigeničke mineralizacije gline u peščanim sedimentima.
Pomozite nam da budemo bolji.
