MSF Odbija Predaju Ličnih Podataka Zaposlenih Izraelskim Vlastima, Navodeći Rizik Po Bezbednost

Organizacija Lekari bez Granica (MSF) saopštila je da neće predati izraelskim vlastima lične podatke svojih zaposlenih koji rade u Gazi i na okupiranim palestinskim teritorijama, navodeći kao razloge zabrinutost za bezbednost osoblja i nedostatak pouzdanih garancija o načinu upotrebe podataka.

Odluka objavljena u petak usledila je nakon talasa kritika na račun MSF-ove izjave od prethodne nedelje, kada je organizacija navela da je spremna da, pod strogo definisanim uslovima, podeli spiskove zaposlenih. Posle daljih razgovora, MSF je saopštio da nije dobio konkretne garancije koje je tražio i da stoga „u trenutnim okolnostima" isključuje mogućnost deljenja podataka o osoblju.

Zahtjevi Izraelskih Vlasti i Reakcija Humanitarnih Organizacija

Prošle godine Izrael je naložio nekoliko međunarodnih humanitarnih organizacija da dostave detaljne informacije o zaposlenima, finansiranju i operacijama, navodeći to kao deo novih "standarda bezbednosti i transparentnosti". Podsetimo da je 1. januara Izrael povukao licence 37 organizacija, među kojima su MSF, Norwegian Refugee Council, International Rescue Committee i Oxfam, tvrdeći da nisu ispunile te zahteve.

Prema pravilima Ministarstva za dijasporu, od organizacija se traže osetljivi podaci, uključujući kopije pasoša, biografije (CV), i imena članova porodice — čak i dece. Humanitarne organizacije upozoravaju da bi takve informacije mogle biti zloupotrebljene i dovesti do dodatnog ugrožavanja radnika na terenu.

Rizici i neuspešne garancije

MSF je naveo da je tokom višemesečnih razgovora zahtevao jasne i konkretne garancije, među kojima su bile:

"Da će bilo koja informacija o osoblju biti upotrebljena isključivo u navedenoj administrativnoj svrsi i da neće ugroziti kolege; da će MSF zadržati punu nadležnost nad svim kadrovskim pitanjima i upravljanjem medicinskim humanitarnim zalihama; i da će prestati sva komunikacija koja kleveti MSF i narušava bezbednost osoblja."

Međutim, kako je MSF saopštio, izraelske vlasti nisu dale potrebne garancije, pa je organizacija odlučila da ne predaje podatke "u trenutnim okolnostima" zbog rizika po bezbednost svojih saradnika.

Širi kontekst i posledice

Humanitarne grupe tvrde da su napadi i optužbe protiv pomoćnika doprineli normalizaciji nasilja nad radnicima u sektoru humanitarne pomoći. MSF i druge organizacije navode da je od oktobra 2023. na region pogođen sukobom palo teško humanitarno breme — navodi se da je veliki broj zdravstvenih radnika stradao u tom periodu, a MSF ističe da je među stradalima i osoblje njihove organizacije.

MSF pruža hitnu i specijalizovanu medicinsku pomoć širom Gaze i na Zapadnoj obali. Organizacija upozorava da bi proterivanje ili ograničavanje njenog rada imalo razorne posledice po pacijente, posebno u uslovima u kojima su osnovne usluge teško oštećene.

Prema podacima koje je saopštio MSF, humanitarna situacija u Gazi je i dalje teška: gotovo 500 ljudi je ubijeno od oktobra (u brojkama koje je MSF izneo u svom saopštenju), osnovne službe su znatno oštećene, a zdravstveni sistem je blizu kolapsa, dok su neke specijalizovane usluge, poput tretmana opekotina, nedostupne.

MSF je takođe naveo da je u 2025. godini obavio oko 800.000 konsultacija, pomagao pri jednom od tri porođaja i podržavao jedan od pet bolničkih ležajeva, ističući značaj nastavka rada organizacije u regionu.

MSF je poručio da ostaje otvoren za dijalog s izraelskim vlastima kako bi mogao da održi ključne medicinske operacije u Gazi i na Zapadnoj obali i nastavio da pruža životno važnu pomoć ljudima u potrebi.