Tim sa Case Western Reserve University otkrio je kako alfa‑sinuklein narušava funkciju mitohondrija tako što se veže za enzim ClpP, što doprinosi oštećenju neurona u Parkinsonovoj bolesti. Kao potencijalni lek razvijen je proteinski fragment CS2 koji deluje kao mamac i odvraća alfa‑sinuklein od mitohondrija. U prekliničkim modelima CS2 je smanjio inflamaciju i delimično povratio motoričke i kognitivne funkcije. Istraživači procenjuju da bi klinička ispitivanja na ljudima mogla početi za oko pet godina.
Otkrivena Veza Alfa‑sinukleina i Oštećenja Mitohondrija — Nova Molekularna Meta Za Lečenje Parkinsonove Bolesti
3D illustration of Interconnected neurons
Istraživači sa Case Western Reserve University School of Medicine identifikovali su ključni molekularni mehanizam koji povezuje toksično nakupljanje proteina alfa‑sinukleina sa padom funkcije mitohondrija — „elektrana“ ćelija — što doprinosi smrti neurona kod Parkinsonove bolesti. Rezultat je trogodišnjeg rada koji pojašnjava kako se dve ranije povezane pojave bolesti zapravo međusobno utiču.
Šta su otkrili naučnici?
U laboratorijskim ispitivanjima tim je zabeležio direktnu interakciju između alfa‑sinukleina i mitohondrijskog enzima ClpP, koji je uključen u razgradnju oštećenih proteina unutar mitohondrija. Pokazalo se da vezivanje alfa‑sinukleina za ClpP remeti normalnu funkciju mitohondrija, što dovodi do smanjenja proizvodnje energije i padanja nivoa dopamina — jednog od ključnih događaja u razvoju Parkinsonove bolesti.
CS2 was shown to protect the ClpP enzyme. (Hu et al.,Mol. Neurodegener., 2025)
„Otkrili smo štetnu interakciju između proteina koja oštećuje mitohondrije,“ kaže neuroznanstvenik Xin Qi.
Šta je CS2 i kako deluje?
Najznačajniji deo studije je razvoj kratkog proteinskog fragmenta nazvanog CS2. CS2 je dizajniran da funkcioniše kao mamac: veže se za alfa‑sinuklein i time ga odvraća od ClpP i mitohondrija, sprečavajući štetnu interakciju.
U prekliničkim ispitivanjima na uzorcima ljudskog moždanog tkiva, mišjim modelima i neuronskim kulturama, CS2 je smanjio inflamaciju u mozgu i delimično povratio motoričke i kognitivne funkcije kod životinja.
Audition now for ScienceAlert's Casting Call
„Ovo predstavlja suštinski novi pristup lečenju Parkinsonove bolesti — ne samo ublažavanje simptoma, već ciljano rešavanje jednog od molekularnih uzroka,“ kaže neurofiziolog Di Hu.
Šta ovo znači za pacijente?
Istraživači ocenjuju da bi klinička ispitivanja na ljudima mogla početi za otprilike pet godina, uz napomenu da biće potrebno pažljivo testiranje bezbednosti i moguće neželjene posledice bioloških intervencija. Autorima je cilj da u budućnosti razviju terapije usmerene na mitohondrije koje bi mogle poboljšati funkciju i kvalitet života obolelih.
Studija je objavljena u časopisu Molecular Neurodegeneration. Iako su rezultati obećavajući, Parkinsonova bolest je kompleksna i verovatno će biti potrebni kombinovani terapijski pristupi da bi se bolest zaustavila ili izlečila.
Pomozite nam da budemo bolji.
