Vazdušni lidar omogućava brzo i detaljno mapiranje tla ispod šumskih krošnji, ali njegova upotreba nad teritorijama autohtonih naroda pokreće ozbiljna etička pitanja. Primer La Mosquitia pokazuje rizike senzacionalizma i eksploatacije, dok Mensabak projekat u Metzaboku demonstrira model zasnovan na informisanom i kulturološki osetljivom pristanku. Ključ je u dijalogu, transparentnosti i partnerstvu sa zajednicama.
Vazdušni Lidar: Revolucija U Arheologiji Ili Novi Oblik Nadzora Nad Autohtonim Narodima?
An aerial lidar survey can 'see' beneath the forest canopy.Photodisc via Getty Images
Zamislite avion koji leti stotinama kilometara na sat i izbacuje milione laserskih impulsa u gustu tropsku šumu — cilj je mapirati hiljade kvadratnih milja, uključujući tlo ispod krošnje, u roku od nekoliko dana. Takva tehnologija, poznata kao vazdušni lidar (light detection and ranging), već menja način rada arheologa, ali podiže i ozbiljna etička pitanja kada se koristi nad teritorijama autohtonih naroda.
Visualization of surface topography, left, rendered from the aerial lidar scan of Puerto Bello Metzabok in Mexico. The cross-section image, right, is composed of the individual points collected during the aerial scan, which reveal the forest canopy, ground surface and potential archaeological remains. Christopher Hernandez
Kako lidar funkcioniše
Lidar je sistem daljinskog osmatranja koji meri udaljenosti pomoću laserskih impulsa. Avion emituje milione impulsa u sekundi; neki impulsi prolaze kroz otvore u krošnji, odbijaju se od tla i vraćaju do senzora. Softver potom analizira vremenski razmak povratka impulsa i rekonstruiše preciznu trodimenzionalnu sliku terena čak i ispod guste vegetacije.
Artifacts excavated in January 2016 from the Ciudad Blanca site in Honduras.Orlando Sierra/AFP via Getty Images
Etički izazovi i rizici
Iako lidar omogućava brzo otkrivanje arheoloških struktura, njegova upotreba može biti problematična kada se vrši bez pristanka lokalnih i potomaka zajednica. Za vazdušno snimanje često su dovoljne državne dozvole, ali ne i saglasnost lokalnih zajednica — što otvara pitanja prava na privatnost, vlasništvo nad nasleđem i mogućnost eksploatacije. Bez konsultacija, lidar može postati oblik nadzora koji olakšava pljačku, prisvajanje artefakata i narušavanje kulturnih vrednosti.
Metzabok community members, including Felipe Solorzano Solorzano, right, conduct excavations as part of the Mensabak Archaeological Project. Christopher Hernandez
Slučaj La Mosquitia (Honduras)
Godine 2015. rad medija i izveštaj u National Geographic doveli su do talasa interesa za regiju La Mosquitia. Douglas Preston i istraživački tim koji su koristili lidar opisali su navodno "izgubljeni grad" — narativ koji je izbrisao prisustvo i znanje Miskitu naroda koji vekovima poznaju ta mesta. U vihoru pažnje uklonjeni su artefakti, a zahtevi lokalne organizacije MASTA za primenu procesa prethodne, slobodne i informisane konsultacije ostali su uglavnom zanemareni.
The protected forest of Puerto Bello Metzabok. Christopher Hernandez
„Mi [MASTA] zahtevamo primenu međunarodnih dokumenata u vezi sa procesom prethodne, slobodne i informisane konsultacije u Moskitiji, kako bismo formalizovali model zaštite i konzervacije koji predlaže Narod.“
Primer saradnje: Mensabak projekat u Metzaboku
Kao kontrast, Mensabak Archaeological Project u Puerto Bello Metzabok (Chiapas, Meksiko) pokazao je kako lidar može da se koristi odgovorno. Istraživanja su sprovedena u partnerstvu sa Hach Winik (poznatim i kao Lacandon Maya). Pre skeniranja, projekat je razvio kulturološki osetljiv proces informisanog pristanka: razgovori preko WhatsApp-a sa vođom zajednice (comisario), javna asamblea, prezentacije na španskom i Hach T’an, otvorena rasprava o rizicima i koristima, i mogućnost da se konsenzus povuče u bilo kom trenutku.
Joel Palka presents the archaeologists’ proposal in the asamblea. Christopher Hernandez
Zajednica je u većini odlučila da dozvoli snimanje, videvši potencijalnu korist u evidentiranju teritorije i kontrolisanom razvoju turizma, ali je istovremeno ukazala na rizik od pojačane pljačke i medijske senzacionalizacije.
Hach Winik guarding their forest and engaging in excavations. Christopher Hernandez
Preporuke
- Uspostavljanje standarda kulturno osetljivog informisanog pristanka pre svakog vazdušnog snimanja nad teritorijama autohtonih naroda.
- Transparentnost u vezi sa korišćenjem podataka, dostupnošću mapa i potencijalnim posledicama za zajednice.
- Aktivno učešće zajednica kao partnera u tumačenju podataka i odlučivanju o daljim koracima.
- Primena međunarodnih okvira (npr. UNDRIP, ILO 169) u praksi istraživanja i zaštite kulturnog nasleđa.
Zaključak
Vazdušni lidar može predstavljati naučnu revoluciju — ali samo ako se koristi pravedno. Pravi izazov nije samo mapirati brže i detaljnije, već to činiti humano, odgovorno i u partnerstvu sa ljudima čije teritorije i predci su predmet proučavanja. Kada se primenjuje kroz dijalog, transparentnost i kontinuirani pristanak, tehnologija može podržati autonomiju i dobrobit autohtonih zajednica umesto njihove objektivizacije.
Napomena urednika: Pri ažuriranju članka istaknuto je da je tim u La Mosquitia dobio sve potrebne dozvole.
Finansiranje: Christopher Hernandez je dobio sredstva od National Science Foundation (grant broj SPRF 1715009) za lidar rad u Puerto Bello Metzabok.
Autor: Christopher Hernandez, Loyola University Chicago. Republish iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
