Nosna vakcina protiv H5N1 izazvala je snažan imuni odgovor u ranoj studiji na glodarima kada je aplikovana kao sprej u nozdrve. Takav pristup cilja mukozni imunitet u disajnim putevima i može sprečiti razmnožavanje virusa i njegovo prenošenje. H5N1 i dalje pogađa životinje (preko devet miliona uspavanih ptica od oktobra) i povremeno inficira ljude, što povećava rizik od mutacija. Vakcina je obećavajuća, ali zahteva opsežna klinička ispitivanja pre primene kod ljudi.
Nosna vakcina protiv H5N1: zašto rani rezultati ohrabruju naučnike i šta to znači za pandemijsku spremnost
Most of the H5N1 vaccines already stockpiled were developed to match older virus strains - Simon Townsley
Novi nosni sprej za vakcinaciju protiv soja H5N1 ptičije gripe pokazao je ohrabrujuće rane rezultate u eksperimentima na glodarima, što podiže nadu da bi takav pristup mogao pomoći u suzbijanju buduće pandemije.
U ranoj fazi istraživanja, tim sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Washington u St. Louisu izvestio je da je vakcina, aplicirana kao sprej u svaku nozdrvu, izazvala „snažan imuni odgovor“ kod glodara. Preliminarni rezultati sugerišu da je nosna formulacija pružila skoro potpunu zaštitu protiv različitih sojeva H5N1 — i bila je efikasnija u ukupnoj imunosti nego ista formulacija data injekcijom, piše u radu objavljenom u časopisu Cell Reports.
Zašto su nosne vakcine drugačije?
Za razliku od injekcionih vakcina koje najčešće stimulišu sistemski imuni odgovor, nosne vakcine ciljaju mukozni imunitet u gornjim disajnim putevima — mestu gde se respiratorni virusi najpre razmnožavaju. To znači da mogu da spreče uspostavljanje virusa u nosu i plućima i smanje mogućnost prenošenja na druge osobe.
„Dostavljanje vakcine direktno u gornje disajne puteve — tamo gde najviše treba zaštita od respiratornih infekcija — može da prekine ciklus infekcije i prenosa. To je ključno za usporavanje širenja H5N1,“ rekao je dr Michael Diamond, profesor molekularne mikrobiologije i koautor studije.
Kontext: širenje H5N1 i rizici
H5N1 i dalje pogađa životinje širom sveta i povremeno inficira ljude. Samo od oktobra, više od devet miliona ptica je uspavano nakon izbijanja na farmama u SAD, Kanadi i Evropi. Virus je postao endemičan i među američkim mlečnim govedima, a nedavno je potvrđen i kod krava u Holandiji.
U SAD je od 2024. zabeleženo najmanje 70 potvrđenih slučajeva infekcije ljudi, većinom nakon bliskog kontakta sa bolesnim životinjama; među zaraženima bilo je i smrtnih slučajeva. Istorijski, od skoro 900 zabeleženih infekcija H5N1 od kraja 1990-ih, približno polovina je završila smrtnim ishodom, što naglašava ozbiljnost virusa.
Vakcinacioni izazovi i naredni koraci
Države su ranije formirale zalihe vakcina protiv H5N1, ali većina tih preparata je razvijena za starije sojeve (iz sredine 2000-ih) i loše su usklađena sa novim, brzo mutiranim sojevima koji cirkulišu od 2020. Neke procene sugerišu da efikasnost ovih starijih vakcina može biti i oko 45% protiv aktuelnih varijanti.
Nalazi sa Univerziteta Washington su ohrabrujući, ali važno je napomenuti da su testovi sprovedeni na životinjama. Potrebna su rigorozna ispitivanja na ljudima kroz više kliničkih faza pre nego što se vakcina može koristiti široko — proces koji može trajati godine.
Šta građani mogu da urade?
Dok se rade dalja istraživanja, građanima se savetuje da prate zvanična zdravstvena upozorenja, izbegavaju direktan kontakt sa bolesnim ili uginulim životinjama i pridržavaju se higijenskih mera. Vakcinacija protiv sezonskog gripa i druge preventivne mere ostaju važne za smanjenje rizika od širenja respiratornih infekcija.
Zaključak: Nosna vakcina protiv H5N1 predstavlja obećavajući pristup za smanjenje prenosa i jačanje lokalnog imuniteta, ali pre nego što postane dostupna ljudima potrebna su dodatna ispitivanja i potvrda bezbednosti i efikasnosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
