Iransko rukovodstvo se brine da bi američki napadi mogli ponovo podstaći proteste i dodatno uzdrmati režim nakon krvavog gušenja demonstracija u januaru. Zvaničnici su upozorili ajatolaha Hamneija da je "zid straha" popustio i da bi ljudi mogli biti spremni da se suprotstave snagama bezbednosti. Analitičari napominju da, uz povećani strani pritisak, eskalacija može dovesti do većeg nasilja i čak do kolapsa režima.
Ekskluzivno: Iranski Čelnici Strahuju Da Bi Američki Udari Mogli Ponovo Pokrenuti Proteste I Ugroziti Režim
People walk on a street in Tehran, Iran, January 31, 2026. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS ATTENTION EDITORS - THIS PICTURE WAS PROVIDED BY A THIRD PARTY
Iransko rukovodstvo, kako navodi Reuters pozivajući se na šest sadašnjih i bivših zvaničnika, sve je zabrinutije da bi ciljani američki napadi mogli obeshrabriti vlast i ponovo naterati razjarenu javnost na ulice nakon krvavog gušenja protesta početkom januara.
Briga u vrhu vlasti
Na sastancima na visokom nivou, zvaničnici su obavestili vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija da je bes javnosti nakon prošlomesečnog obračuna — koji su ga neki opisali kao najsmrtonosnijeg od Revolucije 1979. — dostigao tačku u kojoj „strah više nije odvraćajući faktor“, rekli su četiri aktuelna zvaničnika upoznata s tim razgovorima.
Prema tim izvorima, Hamneiju je rečeno da su mnogi Iranci spremni ponovo da se suprotstave snagama bezbednosti i da bi spoljašnji pritisak, uključujući ograničene američke udare, mogao ohrabriti demonstrante i naneti nepopravljivu štetu političkom poretku.
„Napad u kombinaciji sa demonstracijama besnih ljudi mogao bi dovesti do kolapsa vladinog sistema. To je glavna briga među najvišim zvaničnicima,“ rekao je jedan od sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman.
Kontekst i moguće posledice
Više izvora je prošle nedelje reklo da američki predsednik razmatra opcije koje uključuju ciljane udare na bezbednosne snage i lidere s namerom da podstaknu demonstrante. Dolazak američkog nosača aviona i pratećih brodova u region povećao je administraciji mogućnosti za vojnu akciju.
Iran's Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei speaks during a meeting in Tehran, Iran, February 1, 2026. Office of the Iranian Supreme Leader/WANA (West Asia News Agency)/Handout via REUTERS
Tokom protesta početkom januara, svedoci i organizacije za ljudska prava tvrde da su snage bezbednosti ugušile demonstracije upotrebom smrtonosne sile, pri čemu je, kako se navodi, bilo veliki broj poginulih i ranjenih. Teheran je nasilje pripisao, kako je naveo, "naoružanim teroristima" povezanim s Izraelom i SAD.
Opozicija i analitičari
Nekoliko opozicionih ličnosti i bivših funkcionera upozorilo je vlast da „vrioca javnog gneva“ može dovesti do pada sistema. Bivši premijer Mirhosein Musavi, pod kućnim pritvorom od 2011. godine, poručio je da krv prolivena u januaru neće prestati dok se ne promeni tok istorije.
Analitičari i insajderi ukazuju da, iako su ulice sada relativno mirne, duboki razlozi nezadovoljstva—ekonomska kriza, političko ugnjetavanje, rastuće nejednakosti i korupcija—nisu nestali. Ako protesti ponovo izbiju pod spoljnim pritiskom i snage bezbednosti odgovore silom, zvaničnici se plaše da bi sukobi mogli biti intenzivniji nego ranije.
Reakcije običnih građana
Među običnim Irancima postoji očekivanje da će vlasti oštro odgovoriti na svaki novi talas protesta. Jedan stanovnik Teherana, čiji je 15-godišnji sin ubijen tokom protesta 9. januara, rekao je da su demonstranti tražili normalan život, a da su im odgovorili "metcima". Dodao je: "Ako Amerika napadne, vratiću se na ulice da se osvetim za mog sina i za decu koju je ovaj režim ubio."
Napomena: Reutersovi izvori su anonimni zbog osetljivosti teme. Iranovo Ministarstvo spoljnih poslova nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Pomozite nam da budemo bolji.
