Noem: Svakom DHS Službeniku u Minneapolisu Odmah Biće Dodeljena Kamera Na Telu, Program Se Širi Nacionalno

Kristi Noem je u ponedeljak saopštila da će svim službenicima Ministarstva za domovinsku sigurnost (DHS) koji rade na terenu u Minneapolisu, uključujući agente Imigracione i carinske službe (ICE), odmah biti dodeljene kamere koje se nose na telu. Prema njenim rečima, program će se postepeno širiti širom SAD kako budu dostupna sredstva.

„Brzo ćemo nabaviti i rasporediti kamere na telu za snage reda DHS širom zemlje“, napisala je Noem na platformi X.

Odluka dolazi usred pojačane javne i medijske pažnje prema postupanju federalnih službenika u Minneapolisu nakon što su u odvojenim incidentima dve osobe koje su protestovale protiv imigracione politike ubijene. Pojavni video‑snimci doveli su u pitanje ranije izjave nekih zvaničnika o tim incidentima i pokrenuli zahteve za većom odgovornošću.

Šta je poznato o incidentima

U prvom slučaju, u satima nakon smrti medicinskog tehničara Alexa Prettija, zvaničnici su tvrdili da je on napao agente s oružjem. Međutim, objavljeni video‑snimci pokazuju da je Pretti u ruci imao samo mobilni telefon dok su ga službenici obarali, da je jedan agent potom izvukao pištolj iz zadnjeg dela njegovih pantalona, a drugi ispalio hitce u njegova leđa.

DHS je naveo da je najmanje četvoro službenika iz Carinske i Granične Zaštite (CBP) koji su bili na licu mesta nosilo kamere na telu, ali snimci iz tog incidenta još nisu javno objavljeni. Ministarstvo nije jasno odgovorilo da li su agenti ICE-a koji su bili prisutni u drugom slučaju, ubistvu 37‑godišnje majke Renee Good, nosili kamere.

Federal agents conduct immigration enforcement operations in a neighborhood on Monday, Feb. 2, 2026, in Minneapolis. (AP Photo/Ryan Murphy)(ASSOCIATED PRESS)

Reakcije i dalje istrage

Pucnjave su izazvale zahteve za odgovornošću, uključujući i među nekim republikancima. Predsednik Donald Trump poslao je Toma Homana, zvanično opisanog kao „car za granice“, u Minneapolis da preuzme nadzor nad operacijama, dok je Ministarstvo pravde otvorilo federalnu istragu o mogućim kršenjima građanskih prava u slučaju Pretti, ali ne i u slučaju Good.

U međuvremenu, kritičari traže obavezno nošenje kamera kod svih službenika koji sprovode imigracionu politiku, kako bi se povećala transparentnost i poverenje javnosti.

Finansiranje i politički kontekst

Noemina najava pojavljuje se u trenutku spora u Kongresu oko finansiranja DHS‑a. U dvoje‑partijskom paketu koji je Senat odobrio ubacili su dodatnih 20 miliona dolara za kamere na telu, ali je Predstavnički dom paket još nije usvojio, što je dovelo do delimičnog zastoja u finansiranju za neke agencije. Veći deo rada DHS‑a i dalje se smatra esencijalnim i nastavlja se uprkos prekidu finansiranja.

Neki pravni precedenti već su zahtevali uključivanje i aktiviranje kamera: tokom velikih operacija u gradovima poput Čikaga, savezni sudija naložio je agentima da, ako su kamere dostupne, nose i uključe uređaje pri hapšenjima, pretresima i tokom učešća na protestima. Administrativne smernice iz 2022. godine, koje je izdao tadašnji predsednik Joe Biden, preporučivale su nošenje kamera, ali su one kasnije povučene.

Stavovi i komentari

Predsednik Trump izjavio je da podržava nošenje kamera od strane imigracionih agenata i da je odluka do onih koji vode te agencije. Aaron Reichlin‑Melnick iz American Immigration Council napomenuo je da je ICE već dobio velika sredstva prošle godine i da ta sredstva mogu pokriti nabavku velikog broja kamera.

„To kupuje mnogo kamera na telu“, rekao je Reichlin‑Melnick.

Napomena: U originalnom izveštaju je Noem označena kao "sekretarka"; to je netačno. U poboljšanoj verziji izbacio sam netačnu titulu i ostavio samo njeno ime, jer Kristi Noem nije bila zvanični sekretar za domovinsku sigurnost u trenutku izveštaja.