Predsednik Lai Čing-te poručio je da Tajvan treba da se oslanja na saradnju sa drugim demokratijama, a ne na Kinu, dok intenzivira partnerstvo sa SAD u oblastima kao što su veštačka inteligencija i kritični minerali. SAD i Tajvan potpisali su izjave o ekonomskoj bezbednosti i o Deklaraciji Pax Silica za zaštitu lanaca snabdevanja. Istovremeno, KMT je poslao zvaničnike u Peking i blokirao Laiev predlog posebnog odbrambenog budžeta od $40 milijardi, što je izazvalo kritike američkih zvaničnika.
Lai: Tajvan Treba Da Se Osloni Na Demokratije, Ne Na Kinu — Fokus Na Saradnju Sa SAD U AI I Kritičnim Mineralima
Taiwan's President Lai Ching-te speaks at a press conference on the latest round of economic talks with the U.S., in Taipei, Taiwan, February 3, 2026. REUTERS/Ann Wang
TAIPEI — Predsednik Lai Čing-te izjavio je 3. februara da Tajvan treba da traži trgovinsku i ekonomsku saradnju pre svega sa drugim demokratijama, a ne sa Kinom, dok vlada jača veze sa Sjedinjenim Državama u oblastima poput veštačke inteligencije (AI) i kritičnih minerala.
Na nedavnom forumu na visokom nivou, tajvanski i američki zvaničnici razgovarali su o saradnji u domenu AI, napredne tehnologije i bespilotnih letelica. Stejt department je ocenio Tajpej kao „vitalnog partnera”, a dve strane su potpisale izjave o međusobnoj saradnji u oblasti ekonomske bezbednosti i o Deklaraciji Pax Silica — američkoj inicijativi usmerenoj na zaštitu lanaca snabdevanja za AI i poluprovodnike u uslovima povećane konkurencije sa Pekingom.
Lai je, govoreći o Dijalogu za ekonomsku prosperitet SAD–Tajvan, istakao: Tajvan „ide pravim ekonomskim putem i samouvereno izlazi na svetsku scenu. Imamo i sposobnost i samopouzdanje da sa demokratskim partnerima vodimo sledeću generaciju prosperiteta.”
Kontekst i unutrašnja politika
Iako Lai poziva na jačanje veza sa zapadnim saveznicima, zamenik lidera glavne opozicione stranke Kuomintang (KMT), Hsiao Hsu-tsen, boravio je u Pekingu na razmeni fokusiranoj na pitanja poput AI i turizma. KMT ističe važnost prekogranične ekonomske saradnje i zarade kroz veće otvaranje ka kopnu.
Lai je kritikovao politike KMT-a iz prošlosti, navodeći da je rast bio sporiji pod prethodnom KMT vladom koja je potpisala značajan trgovinski sporazum sa Kinom, naspram ubrzanog rasta otkako je Demokratska progresivna partija na vlasti od 2016. godine. Postavio je pitanje: da li Tajvan želi da nastavi saradnju sa SAD, Japanom, Evropom i drugim saveznicima, ili da se ponovo veže pretežno uz Kinu?
Odbrana i reakcije SAD
Opozicija je takođe blokirala Laiev predlog posebnog budžeta za odbranu u iznosu od $40 milijardi, nudeći umesto njega ograničeniji paket finansiranja za odabrane američke sisteme naoružanja. Američki senator Rodžer Viker, predsednik Odbora za oružane snage, izrazio je razočaranje takvom odlukom i pozvao tajvanski parlament da preispita smanjenja, uz napomenu o rastućim pretnjama iz Kine.
KMT je odgovorio da uvek podržava odbrambeni budžet, izrazivši žaljenje zbog Vikerovih komentara "datih bez dovoljno informacija" i postavivši pitanje da li bi Kongres SAD odobrio "prazan ček" na osam godina bez detalja.
Odnos sa Kinom
Peking odbija direktne razgovore sa Laiem, nazivajući ga „separatistom”. Lai je uzvratio da samo narod Tajvana ima pravo da odluči o svojoj budućnosti i ponovio ponudu za dijalog sa Pekingom — ali pod uslovima pariteta i jednakosti.
Dogovorena američko-tajvanska saradnja u tehnološkim lancima i bezbednosti označava dalji pomak Tajpeja ka zapadnim partnerima u vreme pojačane strateške konkurencije SAD i Kine oko Tajvana.
Izveštavanje: Yimou Lee i Ben Blanchard. Montaža i jezička obrada za lokalno izdanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
