Mitri: Odnosi Libana i Sirije 'Radikalno Drugačiji' — Sporazum O Prenosu Zatvorenika I Budućnost Granice

Potpredsednik vlade Tarek Mitri izjavio je da su odnosi Libana i Sirije "radikalno drugačiji" otkako je pao Bašar Asad, i da sadašnja sirijska vlast nije zainteresovana za hegemoniju nad Libanom. Mitri je govorio nakon što je libanska vlada odobrila sporazum o prenosu više od 300 osuđenika u Siriju, čime se nastavlja proces normalizacije odnosa između suseda.

Pozadina i glavni sporazumi

Prema dogovoru koji je nedavno odobren, više od 300 osuđenika biće prebačeno u Siriju da izdrže preostali deo kazne. Mitri je rekao da se prenosi očekuju u narednim nedeljama. U libanskim zatvorima trenutno se nalazi oko 2.500 sirijskih pritvorenika, uključujući i one optužene za učešće u oružanim opozicionim grupama iz sirijskog rata.

Zatvorenici: kriterijumi za prenos

Mitri je precizirao da većina zatvorenika koji će biti prebačeni nisu osuđeni za nasilne zločine. Oni koji su osuđeni za teške prestupe — kao što su ubistvo, sukob sa libanskom vojskom ili silovanje — mogu biti prebačeni samo ako su već izdržali najmanje 7,5 godina kazne u Libanu. U pripremi je i poseban sporazum o prebacivanju pritvorenika koji čekaju suđenje, ali taj sporazum mora da ratifikuje libanski parlament i verovatno će potrajati duže.

Nestali i bezbednosna pitanja

Dve zemlje osnovale su radnu grupu koja će istraživati sudbinu Libanaca nestalih u Siriji i Sirijaca nestalih u Libanu — mnogi od nestalih verovatno su bili pritvoreni, a neki su mogli i da preminu u zatvorima tokom Asadove vladavine. Mitri je također rekao da Liban nije dobio listu imena za izručenje od Sirije i da dosad nije pronađen dokaz o organizovanim naoružanim zaverama bivših sirijskih zvaničnika koji se nalaze u Libanu. Kako je naveo, neki bivši oficiri i funkcioneri borave u Libanu, ali nisu vojno organizovani niti aktivni.

Lebanese Deputy Prime Minister Tarek Mitri, speaks during an interview with the Associated Press, in Beirut, Lebanon, Tuesday, Feb. 3, 2026. (AP Photo/Hussein Malla)(ASSOCIATED PRESS)

Granica, Hezbollah i vojska

Napetosti na jučnoj granici ostaju visoke. Uprkos prekidu vatre posredovanom od SAD u novembru 2024., Izrael gotovo svakodnevno izvodi napade na Liban i drži pet strateških uzvišenja uz granicu, što dodatno komplikuje situaciju. Libanska vojska objavila je da je završila prvu fazu plana razoružavanja nedržavnih oružanih grupa južno od reke Litani; naredne faze trebalo bi da se postepeno prošire severnije.

Hezbollah tvrdi da prekid vatre zahteva samo povlačenje njegove vojne prisutnosti južno od Litani i odbija da razgovara o razoružavanju u ostatku zemlje dok Izrael ne prekine napade. Mitri je ocenio da sprovođenje plana razoružavanja nije formalno uslovljeno koracima Izraela, ali je priznao da izraelske operacije značajno otežavaju rad libanske vojske.

UNIFIL i budućnost pograničnog prisustva

Razgovori između Libana i Izraela trenutno su ograničeni na komitet za nadgledanje prekida vatre, u kojem učestvuju predstavnici SAD, Francuske i UN-ove mirovne misije UNIFIL. Mitri je naveo da bi politički pregovori i eventualna normalizacija mogli da uslede tek pošto bude potpuno sproveden sporazum o prekidu neprijateljstava — što uključuje povlačenje izraelskih snaga sa zauzetih položaja, prestanak udara i razmenu ili otpuštanje libanskih zatvorenika koje drži Izrael.

Po isteku mandata UNIFIL-a krajem godine, Liban traži "neutralnu, međunarodno ovlašćenu snagu" koja bi nadgledala poštovanje dogovora i evidentirala kršenja. Mitri je istakao potrebu za objektivnim posmatračkim mehanizmom koji bi olakšao stabilizaciju situacije na granici.

Tarek Mitri: 'Pod režimom Asada Liban je bio de facto pod sirijskim starateljstvom. Sadašnja sirijska vlast nije zainteresovana za hegemoniju nad Libanom niti se meša u naše unutrašnje poslove.'

Ovaj razvoj događaja otvara mogućnost za dalju normalizaciju odnosa Damaška i Bejruta, ali ostaje niz otvorenih pitanja — od sudbine zatvorenika i nestalih do bezbednosnih aranžmana duž granice i budućnosti međunarodnog prisustva.