Hezbolah je izveo samo jedan napad tokom 14 meseci prekida vatre, iako se navodi više od 11.000 kršenja sa izraelske strane, dok su napadi raselili oko 64.000 ljudi. Pokret je oslabljen posle rata 2024. i gubitka više visokih komandanta, zbog čega mnogi analitičari smatraju da nije spreman za široku ofanzivu. Jedini verovni okidač za veći odgovor bio bi dramatičan spoljnopolitički šok — najčešće zamišljen kao napad na Iran; u suprotnom, svaka reakcija verovatno bi bila ograničena i asimetrična.
Hoće Li Hezbolah Odgovoriti Na Izraelske Napade? Šta Stoji Iza 14 Meseci Tišine
Hezbollah supporters mourning during the funeral procession of top military commander Haytham Ali Tabatabai on November 24, 2025 in Beirut, Lebanon. [File: Adri Salido/Getty Images)
Bejrut, Liban — Hezbolah je od stupanja na snagu prekida vatre pre 14 meseci izveo samo jedan potvrđen napad na izraelske položaje, uprkos izveštajima o više od 11.000 navodnih kršenja prekida vatre od strane Izraela. Istovremeno, izraelski udari su pogodili delove južnog Libana i doline Bekaa, a oko 64.000 ljudi ostalo je raseljeno.
Stanje na terenu
Prekid vatre koji je stupio na snagu 27. novembra 2024. predviđao je uzajamno obustavljanje dejstava, povlačenje snaga Hezbolaha južno od reke Litani i povlačenje izraelskih trupа iz severnih delova susedne zone. Uprkos tom dogovoru, Izrael je nastavio udare i, prema izveštajima, zadržao prisustvo u pet tačaka na jugu Libana.
Zašto Hezbolah ne odgovara
Analitičari navode nekoliko razloga za relativnu pasivnost Hezbolaha: pokret je pretrpeo značajne vojne gubitke tokom rata 2024, među kojima su i smrtni slučajevi istaknutih komandira (među njima i Haytham Ali Tabatabai), narušena je komandna i logistička struktura, a presudno je i prekid kopnenih ruta za snabdevanje nakon pogoršanja situacije u Siriji. Kao rezultat, Hezbolah danas deluje slabije nego ranije i, po mišljenju mnogih stručnjaka, nije spreman za novu široku ofanzivu.
„Niko ne može predvideti kada će Hezbolah odgovoriti“, rekao je novinar blizak pokretu Qassem Kassir. „To zavisi od daljeg razvoja izraelske agresije, diplomatskih napora i pojave pogodnih prilika.“
Mogući okidači za reakciju
Analitičari ukazuju da bi jedini verovatni scenario koji bi mogao prinuditi Hezbolah na širu akciju bio dramatičan spoljnopolitički šok — pre svega direktan napad na Iran ili jasna i neposredna pretnja opstanku iranskog režima. U tom slučaju, Teheran bi mogao pozvati svoje regionalne saveznike na aktiviranje, a Hezbolah bi bio pod snažnim pritiskom da odgovori.
Posledice eventualne eskalacije
Stručnjaci upozoravaju da bi povratak široke eskalacije brzo doveo do teških posledica: u poslednjem velikom sukobu raseljeno je više od 1,2 miliona ljudi i poginule su stotine ili hiljade osoba. Zato mnogi očekuju da bi eventualni odgovor Hezbolaha bio ograničen, kalibrisan i asimetričan — više signal nego pokušaj otvaranja novog opsežnog fronta.
„Hezbolah trenutno nema strateško samopouzdanje, logističku dubinu i politički pokriće potrebne za široku eskalaciju“, kaže politički naučnik Imad Salamey.
Zaključak
Za sada Hezbolah nastavlja da održava prekid vatre uz povremene incidente, dok Izrael nastavlja pritisak kroz udare i zadržavanje tačaka na jugu Libana. Mogućnost šireg oružanog odgovora ostaje realna, ali uglavnom uslovljena značajnim spoljnim faktorima — pre svega događajima koji bi ozbiljno ugrozili Iran ili sigurnost Hezbolaha. Do tada, prema većini analitičara, očekuje se ograničena i taktična reakcija umesto pune eskalacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
