Kubanski turizam je 2025. pao na 1,8 miliona dolazaka (−17,8% u odnosu na 2024.), znatno ispod vladinog cilja od 2,6 miliona. Uzrok pada su produženi nestanci struje, nestašice goriva i osnovnih potrepština, kao i pogoršan imidž zemlje. Najveći padovi dolazaka zabeleženi su iz Nemačke (−50,5%), Rusije (−29%) i dijaspore iz SAD (−22,6%). Kuba je signalizirala ograničenu spremnost za saradnju sa SAD u pitanjima bezbednosti.
Istorijski pad turizma produbljuje ekonomsku krizu na Kubi — samo 1,8 miliona posetilaca u 2025.
Tourists walk in front of classic cars in Havana, Cuba, in March 2024. Tourism has fallen off sharply, putting severe pressure on the country's economy. File Photo by Yander Zamora/EPA
Kubanski turistički sektor doživeo je oštar pad u 2025. godini, što je dodatno pogoršalo već ozbiljnu ekonomsku krizu na ostrvu. Prema podacima Nacionalnog zavoda za statistiku i informisanje, međunarodni dolasci turista pali su na 1,8 miliona — za 17,8% u odnosu na 2024. i znatno ispod vladinog cilja od 2,6 miliona posetilaca.
Podaci i trendovi
Ovaj nivo dolazaka predstavlja jedan od najnižih u više od dve decenije (izuzimajući pandemijske godine) i daleko je ispod rekordnih 2018. (4,6 miliona) i 2019. (4,2 miliona). Zvanični izveštaji pokazuju pad u gotovo svim glavnim izvorima turista: putovanja kubanske dijaspore, većinom iz SAD, opala su za 22,6%; dolasci iz Nemačke pali su za 50,5%, iz Rusije za 29%, a iz Kanade za 12,4%.
Glavni uzroci pada
Pad turista vezuje se za kombinaciju faktora: produženi nestanci struje, ozbiljne nestašice goriva, lekova i hrane, te pogoršanje imidža Kube kao bezbednog i funkcionalnog turističkog odredišta. Poseban udarac predstavljao je prekid isporuka nafte iz Venecuele nakon događaja oko predsednika Nikolaša Madura, što je dodatno ograničilo snabdevanje gorivom, proizvodnju električne energije i javne usluge.
Bez dovoljno goriva, javni prevoz, turistički autobusi i poznati oldtajmeri koji voze duž havanske Malecon promenade radikalno su ograničeni ili u potpunosti obustavljeni, što direktno utiče na turističko iskustvo.
Međunarodni pritisci i bezbednosne preporuke
Sankcije i pritisci iz inostranstva — uključujući mere koje je inicirala Trampova administracija protiv isporuka venecuelanske nafte i pretnje carinama državama koje snabdevaju Kubu — dodatno su otežali pristup ključnim energentima. Nekoliko zemalja ažuriralo je svoje putne savete zbog pogoršanih uslova; Argentina je čak uputila preporuku da se izbegavaju putovanja na Kubu.
Vladine reakcije
Kubanske vlasti pokušavaju da smire situaciju javnim saopštenjima. Ministarstvo spoljnih poslova, u objavi državnog lista Granma, istaklo je spremnost za saradnju sa SAD u oblastima bezbednosti, borbe protiv terorizma i pranja novca — signal neuobičajenog otvaranja koji je mogao biti podstaknut ekonomskim i energetskim pritiscima. Predsednik Miguel Díaz-Canel izjavio je da je otvoren za pregovore, ali je naglasio da „dijalog ne može da se vodi pod pritiskom“. Potpredsednik Ministarstva spoljnih poslova Carlos Fernández de Cossío potvrdio je razmenu poruka sa Vašingtonom, ali bez formalnog dijaloga.
Izvori: Nacionalni zavod za statistiku i informisanje Kube, Infobae, America Noticias, Granma, Reportur.
Pad turizma predstavlja neposredan udarac za priliv deviza i otežava ekonomsko i socijalno ublažavanje krize. Dalji tok zavisiće od stabilnosti energetskih snabdevanja, uspeha diplomatskih kontakata i sposobnosti Kube da obnovi osnovne usluge i poverenje turista.
Pomozite nam da budemo bolji.
