Asteroid 2024 YR4 (prečnika ~60 m) ima procenjenu 4,3% šansu da pogodi Mesec 22. decembra 2032. Simulacije pokazuju da bi udar mogao stvoriti glavni bljesak magnitude -2,5 do -3 u trajanju 200–300 sekundi i hiljade slabijih, sekundarnih bljeskova. Predviđa se izbacivanje do ~100 miliona kg mesečevog materijala prema Zemlji, što bi moglo izazvati "super" meteorske oluje 2–100 dana kasnije. Podaci potiču iz preprinta i imaju značajnu neizvesnost.
Asteroid 2024 YR4 Mogao Bi Da Pogodi Mesec 2032 — Moguć Bljesak Vidljiv Sa Zemlje i „Super” Meteorske Oluje
An illustration of a near-Earth asteroid. Asteroid 2024 YR4 has a 4.3% chance of striking the moon, as of February 2026. These odds are likely to remain the same until the space rock swings closer in 2028. . | Credit: Getty Images
Asteroid veličine zgrade, označen 2024 YR4, ima malu, ali značajnu verovatnoću da pogodi Mesec 22. decembra 2032. Nove računske simulacije sugerišu da bi takav udar mogao izazvati izuzetno upadljiv bljesak vidljiv sa Zemlje, hiljade sekundarnih udarnih bljeskova i potencijalne "super" meteorske oluje.
Šta znamo o objektu
2024 YR4 je stena prečnika oko 60 metara (približno kao 15-spratna zgrada), otkrivena 27. decembra 2024. Početni izračuni iz februara 2025. privremeno su dali procenu do 3,1% šanse za sudar sa Zemljom za asteroide te veličine, ali kasniji, precizniji proračuni isključili su mogući sudar sa Zemljom tokom bliskog prolaza 2032. godine. I dalje postoji procenjena 4,3% verovatnoća da asteroid pogodi Mesec, prema podacima NASA-e.
Šta su pokazale simulacije
Istraživači su pokrenuli 10.000 numeričkih simulacija putanje uključujući sve planete, Mesec i Sunce, a zatim su izveli detaljnije, finije simulacije samog procesa udara tokom intervala od 500 sekundi. Preprint studije koji je dostupan na arXiv još uvek nije recenziran.
Prema rezultatima, najverovatnija zona udara proteže se duž koridora dužine oko 1.900 milja (3.000 km), neposredno severno od kratera Tycho. Procena oslobođene energije iznosi oko 6,5 miliona tona TNT ekvivalenta — što bi, po autorima, bilo najveće zabeleženo mesčevo udarno dejstvo u modernom dobu.
Kako bi izgledao bljesak i gde bi bio vidljiv
Glavni bljesak modelovan je kao zvezdaste jačine između magnitude -2,5 i -3 (približno koliko i Venera) i trajao bi otprilike 200–300 sekundi (3–5 minuta). Ipak, istraživači navode da će signal sigurno biti uočljiv barem oko 10 sekundi u uslovima kada je kontrast sa pozadinom dovoljno veliki.
The potential path along which asteroid 2024 YR4 may impact the moon is highlighted in multiple colors. However, only a small section of this lies in the region that will be unlit on the predicted day of the crash (Dec. 22, 2032). | Credit: Yifan He
Predviđeno vreme mogućeg udara je 10:19 po istočnoameričkom standardnom vremenu (15:19 UTC), pa će bljesak biti vidljiv u regionima gde je Mesec tada iznad horizonta — posebno Istočna Azija, Okeanija, Havaji i zapadna obala Severne Amerike.
Međutim, oko 70% diska Meseca biće osvetljeno; glavni bljesak bi golim okom bio vidljiv samo ako udar pogodi mračniji, neosvetljeni deo Meseca. Autori procenjuju da je šansa da se to dogodi — ako do sudara dođe — svega oko 2,85%.
Sekundarni bljeskovi i meteorske oluje
Udar bi podigao veliki broj fragmenata mesečeve materije. Studija predviđa da bi do oko 100 miliona kilograma (220 miliona funti) materijala moglo biti izbačeno tako da kasnije može stići prema Zemlji. Ti fragmenti bi mogli izazvati intenzivne meteorske pojave — opisane kao "super meteorske oluje" — koje bi bile naročito izražene u periodu od 2 do 100 dana nakon udara.
Sekundarni udarni bljeskovi na površini Meseca mogli bi biti i do nekoliko hiljada, ali će većina biti znatno slabija od glavnog bljeska i verovatno teže uočljiva bez teleskopa ili senzora.
Za nauku i za posmatrače
Ako se dogodi, događaj bi predstavljao retku "prirodnu laboratoriju" za proučavanje udarnih procesa, praćenje rasipanja materije i validaciju modela o ponašanju sitnih tela. Astronomi i amateri savetuju da se, ukoliko se verovatnoća sudara i dalje potvrđuje, organizuju posmatranja uz video i fotodokumentaciju — teleskopi srednje veličine i CCD/CMOS kamere mogli bi zabeležiti detalje koji su za ljudsko oko neuhvatljivi.
Napomena: Rezultati potiču iz preprint rada na arXiv-u i još nisu prošli stručnu recenziju. Verovatnoće i procene imaju značajnu neizvesnost i mogu se promeniti kako se budu prikupljali novi opservacioni podaci.
Pomozite nam da budemo bolji.
