Kako Izgledaju Balističke Raketne Sposobnosti Irana? Detaljan Pregled

Iran, koji u Omanu nastavlja nuklearne razgovore sa SAD, dugo smatra svoj balistički program — jedan od najvećih na Bliskom istoku — strateškom „crvenom linijom“ u pregovorima. Najnoviji veliki test kapaciteta zabeležen je tokom dvanaestodnevnog sukoba s Izraelom u junu 2025. kada je Teheran ispalio salve raketa koje su izazvale desetine žrtava i razaranja u centralnim i severnim delovima Izraela.

Ključni Rezultati Sukoba

Analize Instituta za proučavanje ratova (ISW) i Projekta Kritičnih Pretnji pri AEI ocenjuju da je Izrael tokom sukoba verovatno uništio oko trećine iranskih lansera. Iranski zvaničnici, međutim, tvrde da su sanirali štetu i da su njihove sposobnosti obnovljene i unapređene.

Šta Su Balističke Raketе?

Balistička raketa je projektil koji se tokom početne faze leta može usmeravati, dok većinu puta prati balistička putanja pod dejstvom gravitacije. Nosi bojeve glave koje mogu biti konvencionalne, a po teoriji i biološke, hemijske ili nuklearne. Domet klasifikuje rakete od kratkog do međukontinentalnog dometa.

Tipovi Raketa I Procene Dometа

Prema američkoj Kancelariji direktora nacionalne obaveštajne službe, Iran poseduje najveći arsenal balističkih raketa u regionu. Zvanično, Teheran ističe samonametnuto ograničenje dometa od oko 2.000 km, što prema njihovoj oceni pokriva potencijalne pretnje u regionu, uključujući Izrael.

Mnogi raketni objekti nalaze se u okolini Teherana; poznato je najmanje pet podzemnih "gradova raketa" u provincijama poput Kermanshaha i Semnana, kao i lokacije blizu Persijskog zaliva.

Raketni Tipovi (prema različitim izvorima)

• Sejil (Sejjil) — CSIS i drugi navode domete oko 2.000 km, dok je polu‑službeni izvor ISNA 2025. spomenuo i procene do 2.500 km.
• Emad — procene dometa oko 1.700–2.000 km (uključujući varijante u razvoju).
• Ghadr i Khorramshahr — navedeni sa dometima do oko 2.000 km.
• Shahab serija (Shahab-1 do Shahab-3) — variraju od nekoliko stotina kilometara do preko 1.000 km, u zavisnosti od modela.
• Zolfaghar, Kheibar, Haj Qasem i Hoveyzeh — predstavljaju kratke i srednje‑dometne varijante (stotine do preko 1.000 km) koje su često isticane u iranskim prikazima.

Razlike u procenama potiču iz različitih izvora i verzija raketa; neki modeli se nadograđuju kako bi povećali domet i preciznost.

Strategija, Tehnologija i Spoljna Pomoć

Iran javno opisuje rakete kao ključni element odvraćanja i sposobnosti odmazde protiv SAD, Izraela i drugih regionalnih protivnika. Izveštaji ukazuju da Teheran ulaže u podzemnu infrastrukturu za skladištenje, transport i lansiranje, uključujući proizvodne i skladišne kapacitete pod zemljom.

Godine reverznog inženjeringa dovele su do unapređenja konstrukcije raketa — lakši materijali i produženi trupovi — što povećava domet. U junu 2023. iranska država je predstavila projektil koji je opisan kao domaći hipersonični balistički sistem; hipersonične letelice su teže za presretanje usled brzine i kompleksne putanje.

Više međunarodnih izvora navodi da je iranski program delimično zasnovan na severnokorejskim i ruskim dizajnima i da je imao koristi od kineske pomoći u određenim fazama razvoja.

Pored balističkih, Iran razvija i krstareće rakete — u izveštajima se pominju i sistemi poreklom ili slični Kh‑55, koji imaju značajan domet i u nekim variantama mogućnost nošenja različitih bojevih glava.

Regionalne Operacije I Posledice

Tokom poslednjih godina Iran je koristio rakete i dronove u nizu operacija: napadi na ciljeve u Iraku, Siriji, udari na baze optužene za saradnju s protivnicima i potezi usmereni na američke baze (npr. Al Udeid). Neki napadi su praćeni upozorenjima kako bi se smanjile civilne žrtve.

Takve operacije podižu napetosti u regionu i utiču na pristup diplomatiji o nuklearnom programu, jer zapadne sile balističke rakete vide i kao potencijalni nosač nuklearnog oružja ukoliko Teheran promeni svoj stav o atomskom oružju — što on negira.

Zaključak

Iranski raketni program je kompleksan i višeslojan: poseduje veliki broj platformi različitih dometa, podzemnu infrastrukturu za preživljavanje i kontinualne napore u modernizaciji. To ga čini ključnim faktorom bezbednosti u regionu i važnom temom u pregovorima o stabilnosti i oružju na Bliskom istoku.