UN upozorava da bi Kuba mogla doživeti humanitarni kolaps ako joj budu blokirane isporuke nafte. Zemlja se suočava sa višesatnim prekidima struje, nestašicama goriva i rastom cena hrane i prevoza. Meksiko pokušava diplomatski da obezbedi nastavak isporuka, ali pregovori sa SAD još nisu doveli do dogovora. Prema proceni Kpler-a, Kuba trenutno ima zalihe nafte dovoljne za približno 15–20 dana.
UN Upozorava: Kuba Pred Humanitarnim Kolapsom Ako Se Blokira Isporuka Nafte
A man rides past an abandoned car in Havana, on February 4, 2026 [Yamil Lage/AFP]
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres upozorio je da bi Kuba mogla da doživi humanitarni „kolaps“ ukoliko joj se uskraće ključna energentska snabdevanja. Upozorenje je stiglo usred ozbiljnog manjka goriva koji je prouzrokovao višesatne prekide u snabdevanju električnom energijom, skok cena hrane i prevoza, i rast zabrinutosti za lečenje i druge osnovne usluge.
Šta kaže UN
Portparol generalnog sekretara, Stephane Dujarric, izjavio je u Njujorku da je Guterres "izrazito zabrinut za humanitarnu situaciju na Kubi" i da će se ona "pogoršati, ako ne i kolabirati, ukoliko potrebe za naftom ne budu zadovoljene".
„Generalni sekretar poziva sve strane da nastave dijalog i da poštuju međunarodno pravo.“ — Stephane Dujarric
Politički i istorijski kontekst
Sjedinjene Države i Kuba su na suprotnim stranama od kubanske revolucije 1959. godine, kada je Fidel Castro preuzeo vlast i nacionalizovao američka preduzeća. Vašington je odgovorio ekonomskim sankcijama koje su 1962. pooštrene u obliku punog embarga; Generalna skupština UN decenijama poziva na njegovo ukidanje.
Karipsko ostrvo je već dugo pogođeno ekonomskom krizom i zavisilo je od uvoza nafte iz Venecuele. Poslednjih nedelja pojavili su se izveštaji i optužbe o poremećajima u uslugama i isporukama energenata; neki mediji i zvaničnici su izneli teze koje nisu nezavisno potvrđene, pa ih vest izveštava kao navode.
Pretnje carinama i reakcije Meksika
U izveštaju se navodi da su Sjedinjene Države zapretile uvođenjem carina zemljama koje bi pokušale da pomognu Kubi. Takve pretnje izazvale su zabrinutost u Meksiku, koji je trenutno jedan od glavnih snabdevača Kube naftom.
Meksička predsednica Claudia Sheinbaum izjavila je da Meksiko koristi sve diplomatske kanale da obezbedi isporuke sirove nafte i da će poslati humanitarnu pomoć. „Ne želimo da izložimo zemlju riziku u pogledu carina,“ rekla je, dodavši da pregovori sa Vašingtonom još traju.
Reakcije Kube
Predsednik Kuba Miguel Díaz-Canel oštro je osudio pretnje carinama i optužio američku politiku za pokušaj "gušenja" kubanske ekonomije. Kuba je takođe proglasila međunarodnu vanrednu situaciju, navodeći da potezi koji im se prete predstavljaju "neobičnu i izuzetnu pretnju".
Podaci o zalihama i snabdevanju
Prema podacima koje je citirao britanski Financial Times, Meksiko je ranije snabdevao oko 44% kubanskih uvoza nafte, dok je Venecuela obezbeđivala oko 33%. Oko 10% uvoza dolazi iz Rusije, a manji deo iz Alžira. Analitička kompanija Kpler je 30. januara procenila da Kuba ima zalihe nafte dovoljne za približno 15–20 dana pri trenutnim nivoima potrošnje.
Američka ambasada na Kubi pozvala je građane SAD da se pripreme za moguće značajne poremećaje u isporuci električne energije i goriva.
Napomene o izvorima i neproverenim informacijama
Neke tvrdnje koje su se pojavile u javnim izveštajima — uključujući navode o direktnim akcijama drugih država ili prisvajanju naftnih rezervi — različito su interpretirane i u nekim slučajevima ostaju neproverene. U tekstu su takve tvrdnje predstavljene kao navodi iz medija i izjava zvaničnika, a ne kao potvrđene činjenice.
Zaključak: UN poziva na hitan dijalog i poštovanje međunarodnog prava kako bi se izbegla humanitarna kriza na Kubi. Ključno je da međunarodna zajednica brzo pronađe rešenja za stabilno snabdevanje osnovnim energentima i humanitarnu pomoć.
Pomozite nam da budemo bolji.
