Stotine autohtonih Brazilaca protestuju u Santaremu već 14 dana protiv dredžinga i proširenja luka na rekama Amazonije, zahtevajući poništenje uredbe predsednika Lule i tendera za dredžing reke Tapajós. Oko 700 učesnika iz 14 zajednica blokira pristup terminalu kompanije Cargill i traži potpunu obustavu radova. Tužilaštvo upozorava na rizike poput ispuštanja žive i uništavanja staništa ugroženih vrsta, dok vlasti tvrde da su radovi neophodni za bezbednost navigacije.
Stotine autohtonih Brazilaca blokiraju Cargill u Santaremu: Traže poništenje uredbe i zaustavljanje dredžinga Tapajósa
Auricelia Arapiun, pictured during the COP30 UN climate talks in 2025, was one of several Indigenous leaders protesting plans to dredge rivers in the Amazon (Pablo PORCIUNCULA)(Pablo PORCIUNCULA/AFP/AFP)
Stotine autohtonih stanovnika severnog Brazila već dve nedelje protestuju ispred lučkog terminala američke kompanije Cargill u gradu Santaremu, protiv dredžinga i ekspanzije rečnih putanja u Amazoniji koje bi omogućile veći izvoz žitarica.
Zašto protestuju
Prema podacima zagovorne grupe Amazon Watch, u protestima učestvuje oko 700 ljudi iz 14 zajednica. Demonstranti zahtevaju ukidanje uredbe koju je u avgustu potpisao predsednik Luiz Inácio Lula da Silva, kojom su velike amazonske reke proglašene prioritetom za teretnu navigaciju i privatno proširenje luka. Takođe traže poništenje tendera vrednog 74,8 miliona reala za upravljanje i dredžing reke Tapajós, važne pritoke Amazona.
Stavovi i zahtevi
„Ne želimo konsultacije. Želimo da se ova uredba opozove,“
izjavio je jedan od vođa protesta, Gilson Tupinamba, dok je autohtona liderka Auricelia Arapiuns upozorila da vlada „otvara naše teritorije za mnoge projekte... da bi ojačala agribiznis“. Liderka Munduruku naroda, Alessandra Korap, nazvala je planiranu infrastrukturu „projekatom smrti“ koji će uništiti reku i sveta mesta zajednica.
Reakcije vlasti i kompanije
Ministarstvo luka je navelo da je tender za održavanje dredžinga neophodan kako bi se „povećala bezbednost navigacije i obezbedila predvidivost za teretni i putnički saobraćaj“. Ministarstvo za pitanja autohtonih naroda priznalo je legitimnost zabrinutosti i naglasilo da se na reki Tapajós ne mogu izvoditi radovi bez pristanka pogođenih zajednica. Cargill je saopštio da protesti onemogućavaju ulazak i izlazak kamiona iz terminala i da kompanija nema "ovlašćenje niti kontrolu" nad osnovnim žalbama demonstranata. Multinacionalna firma zapošljava oko 11.000 ljudi u Brazilu.
Ekološki i pravni rizici
Brazilско federalno javno tužilaštvo (MPF) pokrenulo je pravne korake protiv dredžinga, ukazujući na „ozbiljne ekološke rizike“: moguće ispuštanje teških metala poput žive u vodu, razaranje staništa za ugrožene vrste delfina, kornjača i vodenih ptica, kao i trajne promene ekosistema reke.
Širi kontekst
Brazilska vlada poslednjih godina koristi severne rečne luke za jeftiniji izvoz soje i kukuruza, što kritičari vide kao sukob ekonomskog interesa i Lulaove javne ekološke obaveze, posebno nakon obaveza iznete na klimatskoj konferenciji COP30 u Belemu.
Posledice: Protesti su već paralizovali pristup terminalu i blokirali put do međunarodnog aerodroma u Santaremu, dok pregovori sa vlastima nisu doveli do zadovoljavajućeg rešenja za demonstrante.
Pomozite nam da budemo bolji.
