Izbori 12. februara u Bangladešu prvi su posle svrgavanja Sheikh Hasine 2024. i održavaju se istovremeno sa referendumom o July Charteru. Glavne sile su BNP pod Tarique Rahmanom i Jamaat-e-Islami sa saveznicima; Awami League je zabranjena. Prelaznu vladu vodi Muhammad Yunus, dok vojska pod generalom Waker-Uz-Zamanom ima ključnu ulogu u obezbeđivanju izbora. Glavni rizici su bezbednost, legitimitet procesa i politička polarizacija.
Izbori u Bangladešu 12. februara: Ko su ključni igrači i šta se zaista odlučuje?
Muhammad Yunus addresses the United Nations General Assembly in New York, US [File: AFP]
Na parlamentarnim izborima u Bangladešu, zakazanim za 12. februar, birači će odlučivati o budućem ustroju države u jednom od najvažnijih političkih momenata u poslednjoj deceniji. Pravo glasa ima oko 127 miliona registrovanih birača, a cilj je popuniti 350 mesta u Jatiya Sangsad — 300 direktno izabranih poslaničkih mesta i dodatnih poslaničkih mesta rezervisanih po sistemu kvota.
Politički kontekst
Ovo su prvi parlamentarni izbori posle svrgavanja premijerke Sheikh Hasine 2024. godine, nakon masovnih studentskih protesta koji su doveli do formiranja prelazne vlade pod vođstvom nobelovca Muhammada Yunusa. Hasina je u egzilu u Indiji i osuđena je u odsustvu pred bangladeškim tribunalom; njena partija Awami League trenutno je zabranjena iz političkih aktivnosti. Istog dana kada se održavaju izbori, na glasačkom listiću biće i referendum o Nacionalnom paktu iz jula 2025. — dokumentu koji predlaže ustavne i izborne reforme.
Glavni takmaci
Bangladesh Nationalist Party (BNP) pod vodstvom Tarique Rahmana i Jamaat-e-Islami (JIB) sa svojim savezom predstavljaju dva glavna bloka u trci za većinu. BNP vodi koaliciju od oko deset partija, dok Jamaat predvodi savez od oko jedanaest partija, uključujući i National Citizen Party (NCP) — formiranu od studenata koji su predvodili pokret 2024. Awami League je zabranjena i ne učestvuje, što dodatno preoblikuje političku mapu.
BNP i Tarique Rahman
BNP, tradicionalni centar-desni rival Awami League, ojačala je od svrgavanja Hasine. Stranka se trudi da se prikaže kao inkluzivna i organizovanija od pre; povratak Tarique Rahmana iz Londona u decembru 2025. dočekan je kao signal obnove. Na skupovima je Rahman obećao projekte za infrastrukturu i unapređenje socijalnih usluga, a nezavisni analitičari beleže ponovni rast entuzijazma kod pristalica.
Jamaat-e-Islami i savez
Jamaat se, nakon ukidanja zabrane i vraćanja u politički prostor nakon odluke Vrhovnog suda u junu 2025, takođe reorganizovao. Pod vođstvom Shafiqur Rahmana, stranka nastoji da proširi biračku bazu i umanji zabrinutosti o svom istorijskom stavu iz 1971. godine. Savez sa NCP i drugim manjim partijama povećava njegovu izbornu vidljivost, iako to izaziva unutrašnje podele u redovima NCP.
General Waker-uz-Zaman gestures during an interview with Reuters at his office in the Bangladesh army headquarters in Dhaka [File: Mohammad Ponir Hossain/Reuters]
National Citizen Party (NCP)
NCP, nastala iz studentskog pokreta 2024, predstavlja glas mladih i protesta protiv starih praksi. Međutim, savez sa Jamaatom razorio je poverenje nekih članova i doveo do ostavki, dok su lideri NCP pravdali savez kao strateški potez radi izlaska na izbore.
Uloga prelazne vlade i vojske
Muhammad Yunus vodi prelaznu vladu i pokrenuo je Ustavnu komisiju za reformu (CRC) koja je sastavila July Charter — paket reformi koji građani potvrđuju ili odbacuju referendumom. Kritičari osporavaju ustavnost nekih elemenata i legitimitet simultanog održavanja referenduma i izbora.
General Waker-Uz-Zaman, načelnik generalštaba, ključan je za bezbednost i stabilnost tokom izbornog procesa. Vojska je izjavila podršku prelaznoj vladi, a njena uloga u održavanju javnog reda smatra se presudnom za bezbednost birališta u uslovima visoke političke napetosti.
Kontroverze i rizici
Glavna pitanja pre izbora uključuju zabranu Awami League, povratak i rast Jamaata, sporazume između novih i starih političkih snaga, te pravni i politički izazovi u vezi sa referendumom. Eksilna komunikacija Sheikh Hasine i reakcije zvaničnog Dhake dodatno podižu tenzije i rizik od političkih nemira. Bezbednost, transparentnost glasanja i prihvatanje izbornog rezultata od strane svih uključnih aktera ostaju ključni izazovi.
Šta očekivati
Izbori 12. februara biće test za sposobnost Bangladeša da mirno sprovede demokratski proces nakon velike političke transformacije. Ishod će odrediti ne samo novu parlamentarnu većinu, već i smer ustavnih reformi koji će oblikovati političku scenu narednih godina.
Ukratko: Ovi izbori kombinuju trku za poslanike, debatu o novim ustavnim rešenjima i pitanje da li će zemlja uspeti da ostvari miran i legitiman tranzit vlasti.
Pomozite nam da budemo bolji.
