RHIC, Relativistički Kolajder Teških Jona u Brookhavenu, nakon 25 godina rada prestao je sa operacijama. Eksperiment je ponovo stvorio kvark‑gluonsku plazmu, otkrio njena iznenađujuća svojstva i značajno doprineo razumevanju spina protona. Poslednja kampanja generisala je stotine petabajta podataka i već dala novo otkriće: direktne dokaze o virtuelnim česticama u plazmi. Na istom mestu biće izgrađen snažniji Elektron‑Jon Kolajder (EIC), planiran tokom naredne decenije, koji će nastaviti i proširiti ova istraživanja.
Kraj RHIC‑a, Novi Početak Za Fiziку Čestica U SAD: Šta Donosi Elektro‑Jon Kolajder
Darío Gil, the U.S. Department of Energy’s under secretary for science (right) and interim laboratory director John Hill (left) officially ended the operational era of the Relativistic Heavy Ion Collider at an event held at Brookhaven National Laboratory on Friday, February 6, 2026.Kevin Coughlin/Brookhaven National Laboratory
Kada je svemir nastao, čitav kosmos bio je poput vrelog kotla: kvarkovi i gluoni formirali su gustu, vruću tečnost koja je trajala samo delić trenutka. Taj ekstremni prajmordijalni stanja—kvark‑gluonska plazma—nestala je kako se svemir širio i hladio. Zatim, posle oko 13,8 milijardi godina, naučnici su je ponovo prizvali u život u laboratorijskim uslovima na Long Ajlendu, u Brookhaven National Laboratory (BNL), zahvaljujući Relativističkom Kolajderu Teških Jona (RHIC).
RHIC je tokom svojih 25 godina rada oduševio fizičare i javnost: reproducirao je rane trenutke svemira, osvetlio zagonetke jake nuklearne sile, proizveo najveće skupe antimaterije zabeležene u eksperimentu i donio ključne uvide u pitanje odakle potiče spin protona. Današnja ceremonija gašenja rada kolajdera na BNL‑u bila je emotivan trenutak za istraživače koji su decenijama ulagali trud u projekat.
Ceremonija i poslednja serija sudara
U kontrolnoj sali BNL‑a skup naučnika, administratora i novinara pratio je simbolično gašenje: Darío Gil, Under Secretary for Science pri Ministarstvu energetike SAD, pritisnuo je dugme koje je označilo kraj operativne ere RHIC‑a. Koordinator poslednje, najduže serije, Travis Shrey, rekao je da je zadovoljan što su stigli "do cilja", dok su drugi, poput akceleratorske fizičarke Angelike Drees, istakli mešavinu tuge i ponosa: nakon 27 godina RHIC je bio njihov naučni dom.
Šta je RHIC postigao
Glavni cilj RHIC‑a bio je proučiti jaku nuklearnu silu koja drži kvarkove zajedno u protonima i neutronima. Paradoksalno, tri kvarka u jednom protonu čine svega oko 1% njegove mase; ostatak mase proizlazi iz energije interakcija gluona—bezmasenih „nosilaca“ jake sile. RHIC je omogućio da se te pojave ispita u uslovima sličnim onima neposredno posle Velikog praska.
Počevši sa operacijama 2000. godine, RHIC je ubrzo proizveo kvark‑gluonsku plazmu. Tokom narednih godina, podaci su pokazali da ta plazma nije bila očekivani gas već gotovo "perfektna" tečnost sa izuzetno malim unutrašnjim trenjem i velikom vorticitetom. To otkriće promenilo je razumevanje stanja materije pri ekstremnim uslovima.
The Electron-Ion Collider (EIC) will use many of RHIC’s existing components, including one of its large ion-storage rings, and is scheduled to be constructed across the next decade.Valerie A. Lentz/Brookhaven National Laboratory
U 2023. godini, analiza triliona sudara protona sa usklađenim spinom donela je veliki napredak u rešavanju problema spina protona: fizičari su precizno kvantifikovali doprinose kvarkova i gluona, i pokazali da i dalje značajan deo spina potiče iz orbitalnog i kolektivnog kretanja ovih čestica.
Podaci koji žive dalje
Iako su sudari prestali, rad RHIC‑a se ne završava—analize će trajati godinama. Detektor sPHENIX, koji je počeo da radi pre nekoliko godina, proizveo je najveći deo podataka iz završne kampanje: stotine petabajta sirovih informacija koje naučnici sada obrađuju. Iz tih podataka već je proizašlo novo otkriće: prvi direktni dokazi o virtuelnim česticama unutar kvark‑gluonske plazme, što predstavlja novi način da se ispita kvantni vakuum.
David Morrison iz kolaboracije sPHENIX ističe: "Većina naše naučne produktivnosti tek predstoji." Kako se podaci obrađuju, očekuju se dalja važna saznanja i naučni radovi.
Šta sledi: Elektron‑Jon Kolajder (EIC)
Na mestu RHIC‑a planirano je podizanje snažnijeg eksperimenatalnog postrojenja—Elektron‑Jon Kolajdera (EIC). Projekat će iskoristiti deo postojeće infrastrukture RHIC‑a, uključujući jedan od velikih ion‑prstenova, dok će biti dodan novi prsten za ubrzavanje elektrona. EIC će koristiti brze elektrone kao "skalpel" za precizno ispitivanje unutrašnjosti iona, omogućavajući naučnicima da još detaljnije istraže raspodelu gluona i dalje razjasne poreklo mase i spina hadrona.
Kako Wolfram Fischer, direktor odeljenja za kolajdere i akceleratore u BNL‑u, kaže: "Znali smo da za EIC da zaživi, RHIC mora da prestane"—opisavši prelaz kao gorko‑slatku promenu. Za SAD je EIC važan znak povratka u vrh svetske eksperimentalne fizike čestica.
Značaj za nauku i mlade istraživače
EIC će postati jedno od vodećih mesta za obuku i istraživanje naredne generacije fizičara. Abhay Deshpande iz BNL‑a predviđa da će tokom narednih 10–15 godina laboratorija privući mnoge mlade naučnike iz sveta.
Zaključno: kraj operativne faze RHIC‑a ne znači kraj njegovog uticaja—postojeći podaci, nova saznanja i naslednik EIC obećavaju decenije daljih otkrića u razumevanju najjače prirodne sile.
Pomozite nam da budemo bolji.
