Bela kuća planira prvi sastanak Trampovog "Odbora za mir" o Gazi 19. februara u Vašingtonu, koji može poslužiti i kao konferencija za prikupljanje sredstava za obnovu. Skup je planiran u Američkom institutu za mir, a dan ranije Netanjahu se sastaje sa Trampom u Beloj kući. Inicijativa je izazvala kritike zbog mogućeg podrivanja UN i zato što u odboru nema predstavnika Palestine, dok se humanitarna kriza u Gazi produbljuje.
Bela Kuća Planira Sastanak „Odbora Za Mir“ O Gazi U Vašingtonu 19. Februara — Mogućnost Konferencije Za Obnovu
Smoke rises following an Israeli strike during a military operation in Gaza City, October 7, 2025. REUTERS/Ebrahim Hajjaj/File Photo
VAŠINGTON — Bela kuća planira prvi sastanak lidera novog "Odbora za mir" koji je pokrenuo predsednik Tramp, a koji se tiče Gaze, zakazan za 19. februar, izveštava Axios pozivajući se na američkog zvaničnika i diplomate iz četiri zemlje članice odbora.
Prema izveštaju, planovi su još u ranoj fazi i mogu da se promene. Skup bi, pored diskusije o upravljanju Gazom, mogao da posluži i kao konferencija za prikupljanje sredstava za obnovu pogođenih područja.
Planirano mesto održavanja je Američki institut za mir (U.S. Institute of Peace) u Vašingtonu. U izveštaju se navodi i da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu zakazao susret sa Trampom u Beloj kući 18. februara — dan pre predviđenog sastanka.
Bela kuća i Stejt department nisu odgovorili na zahteve za komentar, prema Axiosu.
Šta je "Odbor za mir" i zašto izaziva zabrinutost
Krajem januara Tramp je osnovao odbor koji će on predsedavati i najavio da treba da posreduje u rešavanju globalnih sukoba. Mnogi stručnjaci su izrazili zabrinutost da bi ova inicijativa mogla da oslabi ulogu i autoritet Ujedinjenih nacija.
Reakcije vlada širom sveta su oprezne: neki bliskoistočni saveznici SAD su pristupili odboru, dok su mnogi tradicionalni zapadni saveznici zasad ostali po strani.
Rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena sredinom novembra, ovlastila je odbor i države koje sarađuju s njim da razmotre uspostavljanje međunarodne stabilizacione sile u Gazi. Krhki prekid vatre je započeo u oktobru u okviru Trampovog plana, na koji su se saglasili Izrael i palestinska grupa Hamas.
Prema prvobitnom planu, odbor je trebalo da nadgleda privremenu upravu Gaze. Tramp je kasnije izjavio da će mandat odbora biti proširen i na druge međunarodne konflikte, što je dodatno produbilo polemiku.
Kritike i humanitarne posledice
Mnogi stručnjaci za ljudska prava ocenjuju da bi nadgledanje upravljanja tuđom teritorijom od strane američkog predsednika podsećalo na kolonijalne strukture. Posebna kritika je i to što u odboru nema predstavnika Palestine.
Krhki prekid vatre je više puta narušen: od njegovog početka u oktobru prijavljeno je više od 550 ubijenih Palestinaca i četiri izraelska vojnika. Širi sukob i aktivnosti Izraela u Gazi od kraja 2023. doveli su do katastrofalnih posledica — prema izveštajima, poginulo je preko 71.000 Palestinaca, nastala je humanitarna i prehrambena kriza, a gotovo celo stanovništvo Gaze je interno raseljeno.
Više organizacija za ljudska prava, akademika i nezavisna istraga UN navode da postupci odgovaraju elementima genocida. Izraelske vlasti to osporavaju i opisuju operacije kao samoobranu nakon smrtonosnog napada militanata povezanih s Hamasom krajem 2023. godine, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi i više od 250 taoca odvedeno kao talci.
Izveštavali: Kanishka Singh i Ismail Shakil. Urednički rad: Sam Holmes i Raju Gopalakrishnan.
Pomozite nam da budemo bolji.
