Tim NANOGrav, uz saradnju fizičara sa Univerziteta Jejl, razvio je ciljanu metodu koja kombinuje pulsar-timing i posmatranja kvasara kako bi se lokalizovale moguće binarne supermasivne crne rupe. Analizom 114 aktivnih galaktičkih jezgara, tim je rangirao kandidate i izdvojio dva najperspektivnija: SDSS J1536+0411 ("Rohan") i SDSS J0729+4008 ("Gondor"). Rad ne tvrdi konačnu detekciju, već postavlja praktičan okvir za buduće potvrde i mapiranje izvora gravitacionih talasa.
NANOGrav Približio Lokaciju Spajanja Divovskih Crnih Rupa — Izdvojena Dva Kandidata
Negde u svemiru, dve supermasivne crne rupe kruže jedna oko druge tako polako da njihov pokret ne može da se vidi, fotografiše ni direktno oseti. Svaka od ovih crnih rupa ima masu koja je milione ili milijarde puta veća od mase Sunca, a njihov završni pristup pre spajanja može da traje vekovima.
Kako su istraživači radili
Istraživači iz saradnje NANOGrav (North American Nanohertz Observatory for Gravitational Waves), uz učešće fizičara sa Univerziteta Jejl, razvili su ciljanu metodu za lociranje mogućih binarnih supermasivnih crnih rupa. Umesto da traže signale svuda odjednom, tim je kombinovao dve vrste podataka:
- precizna merenja vremena dolazaka radio-pulsa od pulsara (pulsar timing),
- posmatranja aktivnih galaktičkih jezgara i promenljivosti sjaja kvasara, gde su veće šanse da se nalaze parovi supermasivnih crnih rupa.
Analizom 114 aktivnih galaktičkih jezgara istraživači su rangirali kandidate po verovatnoći da proizvode kontinuirani (stalni) gravitonirani talas dovoljno snažan da utiče na signale pulsara koje zapaćamo sa Zemlje.
Rezultati i kandidati
Tim nije tvrdio konačnu detekciju, već je predstavio funkcionalni okvir i listu prioriteta za dalje praćenje. Dva objekta su se posebno istakla: SDSS J1536+0411 i SDSS J0729+4008, koje su istraživači neformalno nazvali "Rohan" i "Gondor".
"Naše otkriće daje naučnoj zajednici prve konkretne smernice za razvoj i testiranje protokola za detekciju pojedinačnih, kontinuiranih izvora gravitacionih talasa," rekla je Chiara Mingarelli, jedna od autorki studije i docentkinja fizike na Univerzitetu Jejl.
Zašto je ovo važno
U 2023. godini timovi su objavili dokaze za postojanje slabe, sveobuhvatne pozadine gravitacionih talasa koju proizvodi populacija udaljenih binarnih supermasivnih crnih rupa. Međutim, ta pozadina je bila difuzna — znali smo da talasi postoje, ali ne i koji tačno objekti ih emituju.
Predloženi ciljano-orijentisani pristup omogućava da se deo te pozadine razloži na pojedinačne izvore. Potvrda i lokalizacija i samo nekoliko takvih izvora pružila bi fiksne referentne tačke, što bi pomoglo da se bolje razume evolucija galaksija, frekvencija spajanja galaksija i rast supermasivnih crnih rupa. Dugoročno, ovaj pristup povezuje nevidljive signale prostor-vremena sa vidljivim kosmičkim strukturama i približava gravitacionu astronomiju tradicionalnim posmatranjima.
Studija je objavljena u The Astrophysical Journal Letters i predstavlja prvi praktičan korak ka mapiranju kontinuiranih izvora gravitacionih talasa preko neba.
Napomena: Metod je trenutno okvir za dalja posmatranja i verifikaciju; potrebna su dodatna merenja i nezavisna potvrda pre nego što se bilo koji kandidat smatra definitivnim izvorom.
Pomozite nam da budemo bolji.
