Siniša Karan je proglasio pobedu u parcijalnom ponovljenom glasanju za predsednika Republike Srpske, održanom zbog nepravilnosti na novembarskim izborima. Ponovljeno glasanje pokrivalo je 136 biračkih mesta i oko 85.000 registrovanih birača. Protivkandidat Branko Blanuša priznao je poraz, ali je optužio SNSD za kupovinu glasova. Mandat Karana traje do opštih izbora u oktobru.
Siniša Karan Pobeo na ponovljenim izborima za predsednika Republike Srpske
Sinisa Karan attends a press conference after preliminary results indicated he won a snap presidential election in Banja Luka, Bosnia and Herzegovina, November 23, 2025. REUTERS/Amel Emric
SARAJEVO, 8. februar — Siniša Karan, bliski saradnik Milorada Dodika i kandidat vladajućeg SNSD, proglasio je pobedu u parcijalnom ponovljenom glasanju za predsednika Republike Srpske, koje je raspisano zbog nepravilnosti zabeleženih na novembarskim izborima.
Ponovljeno glasanje odnosilo se samo na ograničen broj biračkih mesta — 136 glasačkih mesta i oko 85.000 registrovanih birača — ali je usled veoma tesne razlike iz novembra postojala mogućnost da ono utiče na konačan ishod.
Protivkandidat i optužbe: Branko Blanuša iz Srpske demokratske stranke priznao je poraz, ali je optužio SNSD za kupovinu glasova i za, kako je naveo, "inženjering izbora". Optužbe opozicije dodatno su pojačale tenzije oko ponovljenog glasanja.
"Od sada sam predsednik svih vas, svih građana Republike Srpske," rekao je Siniša Karan na konferenciji za novinare, dodajući: "Ovo je noć kada počinjemo iznova da radimo ono što radimo poslednjih 23 godine, ali sa još većom energijom."
Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK BiH) saopštila je da očekuje objavu preliminarnih rezultata kasnije tokom dana.
Kontekst i posledice
Novembarski izbori su poništeni nakon što je Milorad Dodik, bivši predsednik entiteta, razrešen dužnosti i zabranjen da se bavi politikom na šest godina zbog nepoštovanja odluka međunarodnog mirovnog izaslanika i Ustavnog suda BiH. Karan, bivši ministar u Vladi Republike Srpske, u kampanji se zalagao za nastavak Dodikovih politika, koje su tokom godina blokirale političke reforme u Bosni i Hercegovini.
Mandat izabranog predsednika traje do opštih izbora zakazanih za oktobar, kada će se odlučivati o novom, dužem mandatu.
Organizaciono uređenje: Bosna i Hercegovina je sastavljena od dva autonomna entiteta — Republike Srpske, pretežno srpske, i Federacije BiH, koju dele Bošnjaci i Hrvati — uz slabu centralnu vlast, što čini svaku političku promenu u jednom entitetu značajnom za celokupnu državu.
(Izveštavala Daria Sito-Sučić; uređivao Edmund Klamann)
Pomozite nam da budemo bolji.
