Tim iz Londona primenio je prostorno-offsetiranu Ramanovu spektroskopiju (SORS) kako bi bez otvaranja analizirao konzervacione tečnosti u teglama sa Darvinovim primerima iz Galapagosa. Metoda je tačno identifikovala tečnosti u oko 80% tegli, dok je 15% dalo delimične rezultate, a 6,5% ostalo neodređeno. Rezultati pokazuju da su sisari i gmizavci često fiksirani formalinom pa SUSPENDOVANI u etanolu, dok su mnogi beskičmenjaci u formaldehidu; tehnika omogućava očuvanje miliona preparata bez rizika od kontaminacije ili isparavanja.
Laseri Otkrivaju Tajne Darvinovih Tegli: Kako Naučnici Čuvaju 200‑Godišnje Preparatе Bez Otvaranja
many specimen jars filled with clear brownish fluids and different animals fill the shelves at london's natural history museum.
U arhivama Prirodnjačkog muzeja u Londonu (Natural History Museum, NHM) stotine tegli sa preparatima sa čuvenog Darvinovog putovanja na Galapagos stajale su zatvorene gotovo 200 godina. Nedavno su naučnici upotrebili prenosnu lasersku metodu koja je omogućila dosad neviđeni uvid u tečne konzervanse — bez potrebe da se tegle otvaraju.
Charles Darwin je svoje zaključke o prirodnoj selekciji i evoluciji delom zasnivao na zapažanjima sa HMS Beagle i primercima koje je prikupio na Galapagosu. Njegove sačuvane uzorke — od sisara i gmizavaca do riba, meduza i škampi — muzejski stručnjaci brižljivo čuvaju, ali bez sigurnog načina da bez otvaranja saznaju koja tečnost čuva svaki primerak.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Šta su naučnici uradili
Tim iz NHM-a u saradnji sa Central Laser Facility pri britanskom Science and Technology Facilities Councilu primenio je prostorno-offsetiranu Ramanovu spektroskopiju (SORS). Metoda omogućava neinvazivnu hemijsku analizu kroz staklo tegli: laser pobuđuje molekule u uzorku, a vraćena svetlost daje spektar koji je kao hemijski potpis prisutnih supstanci.
Kako SORS radi u praksi
Za razliku od klasične Raman spektroskopije, gde signal uglavnom potiče od površine (prvih nekoliko stotina mikrometara), SORS uzima očitavanja sa izvora i sa tačaka pomerenih od izvora. Oduzimanjem tih signala izdvaja se potpis materijala ispod površine — u ovom slučaju tečnosti u tegli. Za kompleksnije mešavine koriste se višestruka pomeranja (offseti) i više očitavanja.
The SORS method not only gave a reading of the jar's contents: it revealed the specific kinds of glass each jar was made from, too. (Blanco et al.,ACS Omega, 2026)
Ključni nalazi
Primena metode na Darvinovim teglama dovela je do identifikacije konzervacionih tečnosti u približno 80% uzoraka. U oko 15% slučajeva rezultati su bili delimično tačni, dok je 6,5% uzoraka ostalo neodređeno.
- Sistematika nalaza: Sisari i gmizavci su najčešće bili fiksirani formalinom (formalin) i potom sputani/suspendovani u etanolu.
- Beskičmenjaci: Meduze, škampi i slični primerci često su u formaldehidu ili puferisanom formaldehidu, ponekad uz dodatak malih količina glicerola ili fenoksetola radi očuvanja tkiva.
- Raznolikost recepata: Istorijski su se koristile razne formulacije — etanol, metanol, formaldehid, glicerin i specifične mešavine (npr. recepti Frederik Ruysch, Paul Bouin, Carl Kaiserling) — što stvara veliku heterogenost u muzejskim zbirkama.
Zašto je ovo važno
Otvaranje tegli nosi rizike: isparavanje, kontaminacija i oštećenje preparata. Tehnika SORS omogućava kustosima i naučnicima da prate stanje preparata i planiraju restauraciju ili transfer bez izlaganja uzoraka dodatnom riziku. To je od šireg značaja jer muzeji širom sveta čuvaju preko 100 miliona primeraka u tečnostima, od kojih su mnogi previše dragoceni ili krhki da bi se rutinski otvarali.
„Analiza uslova skladištenja dragocenih preparata i razumevanje tečnosti u kojima su položeni mogla bi imati ogroman uticaj na način kako negujemo kolekcije i čuvamo ih za buduća istraživanja,“ kaže Wren Montgomery, tehničarka u NHM-u.
Fizičarka Sara Mosca iz Central Laser Facility dodaje: „Do sada je za saznanje o tečnosti u svakoj tegli bilo potrebno otvoriti ih, što nosi rizik isparavanja, kontaminacije i izlaganja preparata štetnim spoljnim uslovima. SORS nam omogućava da pratimo i negujemo ove neprocenjive preparate bez kompromitovanja njihove integriteta.”
Istraživanje je objavljeno u časopisu ACS Omega, a metoda ima potencijal da postane standardni alat za očuvanje i monitoring tečno sačuvanih muzealija.
Pomozite nam da budemo bolji.
